Dok solarna energija pokreće brze strukturne promene širom Jugoistočne Evrope, energija vetra se ponovo nameće kao ključna komponenta dugoročne energetske ravnoteže regiona, naročito u kontekstu rastuće potrebe za fleksibilnošću sistema i sezonskom diverzifikacijom.
Iako trenutno učestvuje sa manjim udelom od oko 9% u ukupnoj proizvodnji, vetar ostaje od suštinskog značaja za stabilizaciju snabdevanja u periodima kada solarna proizvodnja opada, posebno u večernjim satima i tokom zimskih meseci. Ipak, kratkoročna varijabilnost ostaje dominantna karakteristika, uz pad proizvodnje od –1.494 MW početkom aprila, što dodatno naglašava izazove intermitentnosti koji i dalje oblikuju dispečiranje.
Novi projekti u regionu ukazuju na obnovljeni zamah u razvoju vetrokapaciteta, često u kombinaciji sa širim hibridnim energetskim strategijama. U Bugarskoj, kompanija Vestas obezbedila je ugovor za isporuku turbina za vetropark snage 70 MW, čime se dodatno učvršćuje pozicija zemlje kao važnog centra obnovljive energije u regionu. Ovaj razvoj je u skladu sa naporima ka diverzifikaciji proizvodnje i smanjenju zavisnosti od uvoznih goriva, posebno u uslovima volatilnog tržišta gasa.
U Hrvatskoj, razvoj vetroparka Čemernica snage 80 MW predstavlja još jedan korak ka povećanju kapaciteta iz obnovljivih izvora, uz podršku državnih finansijskih mehanizama i politika dekarbonizacije usklađenih sa standardima European Union. Ovaj projekat odražava širi trend srednje velikih vetroelektrana koje dopunjuju rast solarne energije i jačaju otpornost elektroenergetskog sistema.
Sektor energije vetra u Srbiji takođe napreduje, uz nove projekte poput vetroparka Uljma 2 koji ulazi u fazu planiranja, kao i širi investicioni portfelj velikih projekata podržanih od strane međunarodnih investitora. Vetar već učestvuje sa oko 7,5% u nacionalnoj proizvodnji električne energije, uz kontinuiran rast kapaciteta tokom poslednje decenije. Vojvođanski vetrovni koridor ostaje jedna od najatraktivnijih zona za ulaganja na Zapadnom Balkanu, zahvaljujući povoljnim vetrovima i blizini prenosne infrastrukture.
Severna Makedonija napreduje sa projektom vetroparka Štip, koji je trenutno u fazi javne rasprave, što ukazuje na kontinuovano interesovanje regiona za vetar kao komplementarni obnovljivi izvor. Istovremeno, Turska nastavlja da širi svoj portfelj vetroelektrana, uključujući nove projekte poput vetroparka Karaman snage 70 MW, dodatno učvršćujući svoju poziciju kao važnog regionalnog aktera.
Crna Gora predstavlja posebno ilustrativan primer strateške uloge vetra u manjem, ali međusobno povezanom sistemu. Postojeći kapaciteti, poput vetroparkova Krnovo (72 MW), Možura (46 MW) i nedavno puštenog u rad Gvozd (54 MW), već doprinose izvoznom potencijalu zemlje i smanjenju zavisnosti od uglja. Paralelno, razmatranja o novim zajedničkim projektima koji kombinuju solar, vetar i skladištenje energije ukazuju na integrisani razvojni model usmeren ka maksimizaciji izvoza putem interkonekcije sa Italijom.
Sve je jasnije da u regionu vetar ne konkuriše solaru, već ga dopunjuje. Dok solar dominira tokom dana, vetar obezbeđuje proizvodnju u periodima van vršnih solarnih sati i tokom slabog sunčevog zračenja. Ovaj komplementarni odnos ključan je za smanjenje oslanjanja na fosilne izvore i jačanje stabilnosti sistema.
Međutim, kao i solarna energija, razvoj vetra suočava se sa značajnim strukturnim ograničenjima, pre svega u vezi sa kapacitetima mreže i mogućnošću priključenja. U pojedinim tržištima regiona, prenosni sistemi već dostižu granice opterećenja, što ograničava pristup mreži za nove projekte. Zbog toga se sve više naglašava razvoj hibridnih projekata i ko-lokacija kapaciteta, gde se vetar, solar i skladištenje razvijaju zajedno radi optimalnog korišćenja mreže.
Tržišna kretanja dodatno potvrđuju značaj vetra. Kako solarna energija sve više obara cene tokom podnevnih sati, relativna vrednost proizvodnje iz vetra u večernjim i noćnim periodima raste. Ovo je naročito važno za izvozno orijentisana tržišta, gde vreme proizvodnje direktno utiče na ostvarene cene i prekogranične tokove.
Sa investicionog aspekta, vetroprojekti u regionu se sve više posmatraju ne samo kroz samostalnu isplativost, već i kroz njihovu ulogu u okviru integrisanih energetskih portfolija. Investitori i energetske kompanije fokusiraju se na kombinovanje vetra, solara i skladištenja kako bi obezbedili stabilnije proizvodne profile i maksimizovali tržišne prihode.
Naredna faza razvoja vetroenergije u Jugoistočnoj Evropi verovatno će biti obeležena manjim brojem, ali tehnološki naprednijih projekata, koji integrišu napredne sisteme prognoziranja, skladištenje i optimizovane priključke na mrežu. Kako region nastavlja tranziciju ka sistemu zasnovanom na obnovljivim izvorima, vetar će ostati ključni balansirajući faktor, obezbeđujući da rast solarne energije ne ugrozi pouzdanost sistema niti izvozni potencijal.
