Hidroenergija je tokom 22. nedelje tiho oblikovala ravnotežu elektroenergetskog sistema u jugoistočnoj Evropi, iako je ukupni regionalni pokazatelj ukazivao na pad proizvodnje. Ukupna proizvodnja iz hidroelektrana u regionu smanjena je za 10,2%, sa 3,98 TWh na 3,57 TWh, ali je najveći deo tog pada poticao iz Turske, gde je proizvodnja opala za 19,2%, odnosno za 549 GWh. Van Turske, slika je bila znatno otpornija. Hidroproizvodnja u Italiji porasla je za 26,5% na 696 GWh, Hrvatska je zabeležila rast od čak 75,4%, dok je Grčka povećala proizvodnju za 12,1% na 97 GWh. Kako navodi Electricity.trade, ova nedelja pokazala je da razlike u hidrološkim uslovima između zemalja i dalje predstavljaju jedan od skrivenih pokretača razlika u cenama električne energije širom regiona.
Hidroenergija je značajna zato što pruža ono što solarna energija i energija vetra ne mogu uvek da obezbede – mogućnost upravljanja proizvodnjom. Proizvodnja iz akumulacionih i protočnih hidroelektrana može da ublaži vršne cene električne energije, smanji angažovanje termoelektrana i podrži izvoz, u zavisnosti od vodostaja i načina rada elektroenergetskog sistema. U regionu u kojem su cene gasa i dalje povišene, a termoelektrane na ugalj suočene sa operativnim i ekološkim izazovima, raspoloživost hidroenergije i dalje može značajno da utiče na tržišne rezultate.
Grčka je imala koristi od ovog efekta. Veća proizvodnja iz hidroelektrana, snažniji doprinos obnovljivih izvora i fleksibilnost podržana LNG kapacitetima pomogli su da se prosečna cena zadrži na 86,77 €/MWh, dok je izvoz porastao za 35,7% na 241 GWh. I Hrvatska je zabeležila snažan oporavak hidroproizvodnje, uz rast od 75,4%, što je pomoglo da se neutrališe veća potrošnja i doprinese padu prosečne nedeljne cene za 5,5%, na 100,94 €/MWh. Povećanje hidroproizvodnje u Italiji na 696 GWh bilo je značajno, ali nije bilo dovoljno da spreči rast cena, jer su slabija proizvodnja iz vetra i veća potražnja zahtevale dodatno angažovanje gasnih elektrana.
Ovaj kontrast je posebno važan. Hidroenergija može da ublaži pritiske na sistem, ali ne može u potpunosti da neutrališe sve ostale faktore. U Italiji je hidroproizvodnja porasla, ali je proizvodnja iz vetra opala, potrošnja porasla, a proizvodnja iz gasnih elektrana povećana. U Grčkoj je hidroenergija delovala zajedno sa obnovljivim izvorima i izvozom. U Hrvatskoj je doprinela stabilizaciji cena uprkos većoj potrošnji. Zbog toga vrednost hidroenergije zavisi od šire strukture proizvodnih kapaciteta i trgovinske pozicije svake zemlje.
Za trgovce električnom energijom, razlike u hidrološkim uslovima stvaraju sezonske i nedeljne prilike za trgovanje cenovnim razlikama između tržišta. Zemlje sa povoljnijom hidrološkom situacijom, poput Hrvatske ili Grčke, mogu povećati izvoz ili smanjiti potrebu za uvozom. Slabija hidrološka pozicija Turske može promeniti regionalne energetske tokove, mada su ti efekti delimično ograničeni kapacitetima prekograničnih interkonekcija. Čak i Italija sa snažnom hidroproizvodnjom može beležiti visoke cene ukoliko proizvodnja iz gasa ostane marginalni izvor na tržištu. Zbog toga hidrološki uslovi predstavljaju važan element trgovačkih analiza, a ne samo statistiku proizvodnje.
Za investitore i finansijske institucije, signal koji šalje hidroenergetski sektor takođe je od velikog značaja za projekte skladištenja energije i hibridne energetske sisteme. Tržišta sa promenljivim hidrološkim uslovima mogu imati veću potrebu za baterijskim sistemima i drugim fleksibilnim kapacitetima tokom sušnih perioda, dok nedelje sa obilnom hidroproizvodnjom mogu smanjiti cenovne razlike na tržištu. Kreditori koji procenjuju izloženost projektima tržišnim rizicima u jugoistočnoj Evropi moraju hidroenergiju posmatrati kao faktor koji može značajno uticati na ostvarene tržišne cene i rizike angažovanja proizvodnih kapaciteta.
22. nedelja pokazala je da hidroenergija ostaje jedno od najvažnijih sredstava za balansiranje elektroenergetskog sistema u regionu. Naizgled jednostavan pad proizvodnje od 10,2% prikrio je mnogo značajniju priču: snažna hidroproizvodnja u Grčkoj, Hrvatskoj i Italiji uticala je na lokalna tržišta i cene električne energije, dok je pad proizvodnje u Turskoj značajno iskrivio ukupnu regionalnu statistiku.
Pripremljeno od strane electricity.trade
