Tržišta gasa širom jugoistočne Evrope u aprilu bila su definisana dvostrukom dinamikom širenja infrastrukture i strateške neizvesnosti, dok su regionalni akteri nastojali da obezbede diverzifikaciju snabdevanja uz istovremeno suočavanje sa sve izraženijim dugoročnim regulatornim ograničenjima.
Na cenovnom nivou, gasna tržišta pokazala su umereno popuštanje. Referentna cena na čvorištu CEGH opala je sa približno 50 €/MWh na 44 €/MWh, odražavajući poboljšane uslove snabdevanja i slabiju sezonsku tražnju. Cene gasa u Grčkoj pratile su sličan trend, ukazujući na širu regionalnu konvergenciju cena.
Ipak, ispod ove relativne stabilnosti cena ubrzano su se odvijale strukturne promene. Produženje Vertikalnog gasnog koridora ka Ukrajini do septembra dodatno učvršćuje ulogu jugoistočne Evrope kao tranzitnog regiona za tokove gasa ka istočnoj Evropi. Ovaj koridor, koji povezuje LNG ulazne tačke u Grčkoj sa severnim pravcima transporta, postaje sve značajniji za regionalnu bezbednost snabdevanja.
Paralelni infrastrukturni projekti ukazuju na širi zaokret ka diverzifikaciji. Sporazum o Južnoj gasnoj interkonekciji između Hrvatske i Bosne i Hercegovine predstavlja važan korak ka povezivanju unutrašnjih balkanskih tržišta sa LNG uvozom preko terminala na Krku. Ovaj projekat, zajedno sa tekućim proširenjima gasovodne mreže, očekivano će smanjiti zavisnost od jednog dominantnog pravca snabdevanja.
Strateški potez Albanije da obezbedi LNG ugovor vredan oko 6 milijardi dolara sa američkim dobavljačima, uključujući planove za aktiviranje termoelektrane u Vlori kapaciteta oko 350 MW, dodatno ilustruje ambiciju regiona da se pozicionira kao gasno čvorište.
Istovremeno, geopolitički faktori nastavljaju da oblikuju tržišnu dinamiku. Obnavljanje tokova nafte kroz naftovod Družba nakon tromesečnog prekida naglašava ranjivost tradicionalnih pravaca snabdevanja. U međuvremenu, tekući pregovori o prodaji imovine povezane sa ruskim kapitalom u regionu signaliziraju širu restrukturaciju vlasništva i kontrole u energetskom sektoru.
Uprkos ovim kretanjima, dugoročna neizvesnost ostaje izražena. Signali politika iz institucija Evropske unije i regionalnih aktera sve češće dovode u pitanje održivost velikih gasnih investicija. Zabrinutost zbog potencijalno neiskorišćenih (stranded) sredstava, dugih rokova izgradnje i promenljivih ciljeva dekarbonizacije stvara dodatnu uzdržanost investitora.
Ova tenzija između kratkoročne sigurnosti i dugoročne energetske tranzicije verovatno će definisati dalji razvoj gasnog tržišta u JIE. Iako će se infrastrukturno širenje nastaviti u kratkom roku, vođeno potrebom za diverzifikacijom, tempo i obim investicija sve više će zavisiti od jasnoće budućih regulatornih okvira i mehanizama određivanja cene ugljenika.
