Predložena reforma tržišta ugljenika Evropske komisije ne bi trebalo da se posmatra kao odustajanje od klimatske politike, već kao pokušaj promene vremenskog okvira i modela finansiranja industrijske tranzicije Evrope. Brisel razmatra sporije smanjenje ponude dozvola u okviru EU sistema trgovine emisijama (ETS) nakon 2030. godine, duži pristup besplatnim alokacijama za određene energetski intenzivne sektore i postepenije uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
Istovremeno, Evropska komisija ubrzava napore za širu elektrifikaciju industrije, transporta i grejanja, kombinujući privremeno ublažavanje troškova ugljenika sa snažnijim podsticajima kompanijama da zamene fosilna goriva niskougljeničnim tehnologijama.
Prema predloženom okviru, faktor linearnog smanjenja u ETS sistemu bi se smanjivao postepenije, sa sadašnjih 4,3% na oko 3,7% godišnje u periodu od 2031. do 2035. godine, pre nego što bi od 2036. godine pao na 1,7%. Besplatne emisijske dozvole za sektore poput čelika i cementa ostale bi dostupne do 2038. godine, što predstavlja produženje podrške od četiri godine u odnosu na ranije planove.
Potpuna tranzicija CBAM mehanizma takođe bi bila odložena do 2038. godine, pružajući kompanijama dodatno vreme za prilagođavanje novom režimu prekograničnog oporezivanja ugljenika. Ipak, reforma bi istovremeno uvela strože uslove za kompanije koje koriste besplatne dozvole.
Kompanije koje ulažu u projekte dekarbonizacije unutar Evropske unije dobijale bi 80% besplatne alokacije unapred, dok bi preostalih 20% zavisilo od uspešnog završetka investicija i dokaza da su mere za smanjenje emisija zaista sprovedene.
Za energetski intenzivne industrije ključna promena predstavlja prelazak sa tradicionalne zaštite od troškova ugljenika na sistem zasnovan na rezultatima ulaganja i dokazanoj transformaciji. Besplatne dozvole bi sve više predstavljale podršku industrijskoj modernizaciji, a manje trajni mehanizam zaštite kompanija od međunarodne konkurencije.
Proizvođači čelika, cementa, đubriva, rafinerije i druga obuhvaćena industrijska postrojenja moraće da pokažu detaljne tehničke planove, obezbeđeno finansiranje, napredak u realizaciji projekata i merljivo smanjenje emisija kako bi zadržali ekonomsku vrednost podrške kroz besplatne dozvole.
Evropska komisija takođe predlaže da se najmanje 50% prihoda od aukcija ETS dozvola usmeri ka projektima dekarbonizacije u obuhvaćenim sektorima. Od 2013. godine tržište ugljenika generisalo je približno 260 milijardi evra, a veći deo tih sredstava mogao bi da pomogne u rešavanju jednog od najvećih izazova evropske tranzicije.
Iako je određivanje cene emisija povećalo troškove zagađenja ugljenikom, mnoge industrijske kompanije nisu uspele da dovoljno brzo finansiraju i primene zamenske tehnologije. Usmeravanje ETS prihoda ka industrijskim ulaganjima moglo bi da ojača vezu između određivanja cene ugljenika i stvarnog smanjenja emisija.
Reforma je usko povezana sa Akcionim planom za elektrifikaciju Evropske komisije, koji ima za cilj povećanje uloge električne energije u evropskoj privredi. Električna energija trenutno čini oko 23% finalne potrošnje energije u EU, iako približno 70% proizvodnje električne energije već dolazi iz domaćih niskougljeničnih izvora.
Brisel cilja da udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije dostigne oko 46% do 2040. godine, uz procenu da bi ubrzana elektrifikacija mogla da smanji troškove uvoza fosilnih goriva za Evropu za oko 260 milijardi evra godišnje.
Međutim, ostvarenje ovog cilja zahtevaće mnogo više od dodatne izgradnje obnovljivih izvora energije. Elektrifikacija industrijskih procesa, električna vozila, toplotne pumpe, elektrolizeri i data centri značajno će povećati potražnju za električnom energijom i stvoriti nove izazove u upravljanju vršnim opterećenjima.
Zbog toga razvoj elektroenergetske mreže, skladištenje energije, sistemi upravljanja potrošnjom, pametna brojila i dugoročni ugovori o snabdevanju električnom energijom postaju ključni elementi industrijske konkurentnosti.
Predložena fleksibilnost u vezi sa porezima na električnu energiju i mrežnim naknadama pokazuje rastuće razumevanje da industrija koja prelazi na elektrifikaciju ne može ostati konkurentna ukoliko električna energija nosi veće regulatorno i fiskalno opterećenje od fosilnih goriva. Za kompanije koje menjaju procese zasnovane na gasu električnim alternativama, struktura cena električne energije biće jednako važna kao i dostupnost obnovljive energije.
Implikacije reforme direktno se odnose i na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Kompanije koje izvoze proizvode na tržište EU mogle bi dobiti dodatno vreme pre pune primene CBAM mehanizma, ali osnovni pravac evropske politike ostaje nepromenjen.
Očekuje se da će evropski kupci nastaviti da zahtevaju detaljnije podatke o emisijama na nivou pojedinačnih postrojenja, sledljivost u lancima snabdevanja i potvrđene dokaze o korišćenju niskougljenične električne energije. Odlaganje troškovnog uticaja ugljenika ne uklanja buduće obaveze usklađivanja.
Za industrijske kompanije u jugoistočnoj Evropi najjača strategija verovatno će uključivati tri ključna pravca. Prvi je povećanje energetske efikasnosti procesa kako bi se kratkoročno smanjile emisije. Drugi je obezbeđivanje obnovljive ili niskougljenične električne energije kroz ugovore sa transparentnim sistemima merenja i verifikacije. Treći je priprema većih tehnoloških projekata zamene postojećih procesa uz podršku EU programa, razvojnih banaka ili komercijalnog finansiranja.
Predložena reforma može ublažiti neposredan pritisak rastućih troškova ugljenika, ali istovremeno povećava značaj kredibilnih tehničkih rešenja, merljivih rezultata i transparentne verifikacije. Kompanije koje budu mogle da pokažu stvarni napredak u dekarbonizaciji biće u boljoj poziciji od onih koje se oslanjaju samo na privremene olakšice bez jasnog investicionog plana.
