Cene električne energije u regionu Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su snažan rast u drugoj nedelji 2026. u poređenju sa prvom nedeljom. Većina tržišta JIE registrovala je značajan porast, sa nedeljnim skokovima iznad 40% u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji. U ovim zemljama, prosečne cene električne energije konvergirale su u rasponu €130–136/MWh, što odražava snažno tržišno povezivanje i ograničenu dostupnost jeftinijih prekograničnih uvoza. Dnevne cene premašile su €100/MWh u gotovo svim tržištima JIE, osim u Grčkoj i Turskoj. Regionalna prosečna cena porasla je sa €89,73/MWh u prvoj nedelji na €111,36/MWh u drugoj nedelji, što predstavlja rast od 24,1% nedelja na nedelju, ukazujući na jačanje tržišnih uslova. Cene su započele nedelju na povišenom nivou, dostigle vrhunac u četvrtak, 8. januara, i postepeno se stabilizovale oko €100/MWh do kraja nedelje. Najveće nedeljne poraste zabeležili su Mađarska (47,10%) i Hrvatska (46,40%), zatim Rumunija (44,47%) i Bugarska (41,39%). Italija je zabeležila umereniji rast od 10,71%, dok je Grčka bila jedino tržište JIE sa padom cene nedelja na nedelju, što ukazuje na poboljšanu ravnotežu sistema, podržanu većim udelom obnovljivih izvora i povoljnim prekograničnim tokovima.
U Centralnoj Evropi, nedeljne cene električne energije prosečno su iznosile oko €111/MWh, pri čemu su sve zemlje prijavile cene preko €100/MWh. Povećana potrošnja zbog hladnog talasa podigla je cene u rasponu od €101/MWh do €135/MWh. Najviša prosečna cena zabeležena je u Slovačkoj – €135,33/MWh, što predstavlja skok od 53,09% u odnosu na prvu nedelju, dok je Austrija registrovala €133,02/MWh. Najniža cena u regionu bila je u Francuskoj – €101,14/MWh, iako i dalje povišena, uz rast od 24,71% u odnosu na prethodnu nedelju. Prosečna evropska veleprodajna cena električne energije iznosila je €116,94/MWh, uz ograničenu regionalnu disperziju. Raspon cena bio je od €78,47/MWh u Španiji do €146,15/MWh u Poljskoj, dok su iberijska tržišta beležila umeren pad (Španija −10,87%, Portugal −10,77%) zahvaljujući poboljšanoj ravnoteži sistema.
U Južnoj Evropi, većina zemalja JIE imala je cene iznad €100/MWh, osim Srbije, Grčke i Turske. Regionalne cene kretale su se između €56/MWh i €136/MWh. Najniža prosečna cena bila je u Turskoj – €56,17/MWh, dok je Grčka bila drugo najjeftinije tržište sa €86,65/MWh, što predstavlja pad od -7,07% u odnosu na prethodnu nedelju. Najviša nedeljna prosečna cena bila je u Mađarskoj – €135,71/MWh, što je rast od 47,10% u odnosu na nedelju 19. decembra. Rumunija (€134,50/MWh) i Bugarska (€133,95/MWh) takođe spadaju među najskuplja tržišta JIE. Najveći dnevni vrhovi zabeleženi su u četvrtak, 8. januara, a najniži nivo u nedelju, 11. januara. Kako je počela treća nedelja, veleprodajne cene nastavile su rast, sa Day-Ahead cenama 14. januara u rasponu od €132,48/MWh u Grčkoj i €143,33/MWh u Albaniji do €182,07/MWh u Mađarskoj i €189,62/MWh u Bugarskoj i Rumuniji.
Potrošnja električne energije u JIE porasla je značajno u drugoj nedelji, sa 16.332,11 GWh u prvoj nedelji na 18.684,18 GWh, što je rast od 14,4% (2.532,07 GWh). Teški snežni i kišni talasi, zajedno sa temperaturama ispod nule, povećali su upotrebu električnog grejanja. Italija je imala najveći rast 34,02%, odnosno 1.591,98 GWh, dok su Mađarska, Bugarska i Hrvatska zabeležile povećanja od 27,68%, 11,17% i 11,21%. Jedino su Grčka i Rumunija zabeležile blago smanjenje potrošnje.
Promenljiva proizvodnja iz obnovljivih izvora u JIE porasla je sa 3.368,9 GWh (prva nedelja) na 3.869,1 GWh (druga nedelja), što predstavlja rast od 14,8%, uglavnom zahvaljujući vetru, dok je solarna proizvodnja opala zbog oblačnih dana i kraćeg dnevnog svetla. Najveći doprinos imale su Turska, Italija, Grčka i Rumunija, pri čemu je Turska sama proizvela više od polovine ukupne promenljive RES energije u regionu. Rumunija je zabeležila najveći relativni rast, uz 78,5% skok vetroelektrana. Bugarska, Mađarska i Srbija zabeležile su pad promenljive RES proizvodnje zbog pada solarne energije (Bugarska, Mađarska) ili slabijih vetro-uslova (Srbija).
Hidroelektrane su u drugoj nedelji zabeležile značajan rast od 26,8%, dostigavši 1.819,27 GWh, odražavajući poboljšane hidrolološke uslove. Najveći relativni rast registrovan je u Hrvatskoj (+576%), Grčkoj (+205%) i Srbiji (+202%), iako sa niske početne baze, što pokazuje brzi oporavak inflow-a i iskorišćenosti rezervoara. Najveći apsolutni doprinos imali su Italija (+114 GWh) i Turska (+72 GWh), dok je Rumunija zabeležila pad od -11,2%, a Mađarska ostala nepromenjena.
Termalna proizvodnja u JIE porasla je 9,2%, na ukupno 9.171,05 GWh, uprkos padu proizvodnje na ugalj/lignite. Povećanje je bilo potpuno podstaknuto gasnim elektranama, koje su porasle za 19% (sa 4.788,92 GWh na 5.696,02 GWh), nadoknađujući pad uglja. Proizvodnja uglja/lignita pala je −3,7%, sa 3.607,19 GWh na 3.475,03 GWh, što odražava smanjen rad osnovnog opterećenja u nekim tržištima. Na nivou zemalja: Italija je imala najveći apsolutni porast termalne proizvodnje, uz gasni rast od 819 GWh, koji je služio kao glavni balansirajući izvor uz rast potražnje i fluktuaciju RES. Mađarska je povećala gasnu proizvodnju, nadoknađujući male promene u uglju. Bugarska je povećala proizvodnju lignita za 30%, dok su Grčka, Hrvatska, Turska i Srbija smanjile ukupnu termalnu proizvodnju, zbog jačeg doprinosa obnovljivih i hidroelektrana te smanjene zavisnosti od gasa.
Prekogranični tokovi električne energije u JIE značajno su pali, sa neto uvozom smanjenim −34,53% na 813,52 GWh. Grčka je povećala neto izvoz sa −45 GWh na −293 GWh (+551%), zbog niže domaće potrošnje i smanjenja termalne proizvodnje. Italija je zabeležila pad od −55,9%, usled niže domaće potrošnje i veće proizvodnje vetroelektrana, što je smanjilo višak za izvoz.
