Tokom 50. nedelje 2025. godine, cene električne energije širom Jugoistočne Evrope (JIE) su se smanjile, uz dvocifrene nedeljne padove zabeležene na svim tržištima JIE, osim u Turskoj. Uprkos ovim nedeljnim padovima, na pojedinim tržištima zabeležene su dnevne cene iznad 100 €/MWh, što je dovelo do regionalnog proseka od oko 112 €/MWh. Cene su na početku nedelje bile povišene, dostigle vrhunac u sredu, 10. decembra, a zatim se postepeno stabilizovale oko 96 €/MWh do kraja nedelje. Grčka i Bugarska zabeležile su najveće nedeljne padove, od -17,51% i -15,96%, dok su Mađarska i Rumunija imale padove od -15,11% i -14,67%.
U Srednjoj Evropi, nedeljne cene električne energije pale su tokom druge nedelje decembra, sa prosekom oko 92 €/MWh. Stabilna potrošnja u odnosu na prethodnu nedelju, uz niže TTF cene gasa, doprinela je smanjenju cena na svim tržištima Srednje Evrope. Cene su se kretale od 63 €/MWh do 114 €/MWh, pri čemu je Austrija imala najviši prosečan nivo od 113,74 €/MWh, uz pad od -12,25% u odnosu na prethodnu nedelju, a zatim Švajcarska sa 112,63 €/MWh. Najniža cena je zabeležena u Francuskoj, 62,91 €/MWh, što je pad od -2,69% u odnosu na prethodnu nedelju.
Tokom 50. nedelje 2025. evropsko veleprodajno tržište električne energije prosečno je iznosilo 100,52 €/MWh, sa značajnom regionalnom raspršenosti cena. Nedeljne cene kretale su se od 62,91 €/MWh u Francuskoj do 113,74 €/MWh u Austriji. Suprotno regionalnom trendu, Ibersko tržište (MIBEL) zabeležilo je snažan rast, sa +26,82% u Španiji i Portugalu, prosečno 81,81 €/MWh. U Južnoj Evropi, većina zemalja JIE zabeležila je prosečne nedeljne cene iznad 100 €/MWh, osim Grčke i Turske. Raspon cena bio je od 59 €/MWh do 113 €/MWh, sa Turskom na najnižih 58,59 €/MWh, dok je Grčka imala 99,26 €/MWh nakon pada od -17,51%. Srbija je imala najviši nedeljni prosek od 113,22 €/MWh, što predstavlja pad od -13,09% u odnosu na prethodnu nedelju. Italija i Mađarska takođe su bila među najskupljim tržištima, sa 112,49 €/MWh i 112,45 €/MWh. Najveći dnevni vrhovi zabeleženi su u sredu, 10. decembra, a najniži u nedelju, 14. decembra. Day-ahead cene 17. decembra kretale su se od 120,01 €/MWh u Grčkoj i 125,91 €/MWh u Sloveniji do 133,11 €/MWh u Srbiji i 156,21 €/MWh u Albaniji.
Potrošnja električne energije u regionu JIE ostala je uglavnom stabilna, blago opavši -0,10% nedeljno, na 17.481,64 GWh. Prosečne temperature bile su u većini tržišta više nego prethodne nedelje. Ukupan pad potrošnje uslovila je smanjena potrošnja u Italiji i Hrvatskoj, pri čemu je Italija sama smanjila ukupnu potrošnju JIE za 395,44 GWh (-6,69%). Nasuprot tome, Srbija, Rumunija i Grčka zabeležile su rast potrošnje od 17,04%, 3,58% i 3,06%, odražavajući povećane potrebe za grejanjem u domaćinstvima i industriji.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora energije u JIE smanjila se -8,2% na 1.957,03 GWh, prvenstveno zbog nižeg vetroenergetskog outputa, dok je solarna proizvodnja porasla 34,7% na 806,34 GWh. Vetrogeneracija je pala -24,9% na 1.150,68 GWh, sa najvećim padovima u Mađarskoj (-77,6%), Italiji (-74,0%) i Rumuniji (-64,3%). Najveći porast solarne energije zabeležili su Grčka (+63,8%), Bugarska (+32,6%) i Italija (+36,2%). Hidroenergija je preokrenula prethodni rast, opavši -8,4% na 1.903,97 GWh, sa najvećim padovima u Rumuniji, Bugarskoj, Italiji i Turskoj (-30,35%, -23,49%, -14,26%, -4,22%), dok je Hrvatska zabeležila rast od 294,8%, što naglašava uticaj lokalnih hidrololoških uslova.
Termoelektrane su zadržale stabilnu proizvodnju, blago porasle 0,53% na 9.696,23 GWh, uz rast ugljen/lignite proizvodnje, dok je gasna proizvodnja pala -0,98% na 5.996,46 GWh. Ugljenične elektrane porasle su 3,07% na 3.699,76 GWh. Tržišni trendovi po zemljama varirali su: u Turskoj, ugljen +1,39%, gas -0,29%; u Bugarskoj, gas -12,27%, ugljen -0,91%; u Grčkoj, ugljen +7,43% na 92,85 GWh, gas -1,66%.
Kros-border električne razmene u JIE snažno su porasle, sa neto uvozom +41,74% na 1.621,36 GWh. Srbija, Hrvatska, Italija i Mađarska povećale su neto uvoz za 1.287,43%, 23,87%, 18,41% i 7,20%. Turska i Grčka ostale su neto izvoznici; Grčka je povećala neto izvoz za 112,62%, dok je Turska blago smanjila -2,18%. Bugarska je prešla na neto izvoz, dok je Rumunija postala neto uvoznik.
