Cene električne energije širom Jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su oštar rast u trećoj nedelji (Week 03) u poređenju sa prethodnom nedeljom, pri čemu su sve posmatrane tržišne cene zabeležile nedeljni rast. Regionalna prosečna cena porasla je za oko 29%, pri čemu je Srbija zabeležila najveći skok od 65,5%, što odražava zategnute uslove snabdevanja i/ili veću zavisnost od uvoza. Cene u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj kretale su se u opsegu €170–175/MWh, što pokazuje snažno regionalno povezivanje tržišta i slične marginalne cene. U Grčkoj su cene porasle za gotovo 37%, verovatno zbog nižeg učešća obnovljivih izvora i viših marginalnih troškova, pri čemu gasne elektrane sve više određuju tržišnu cenu. Italija je zabeležila umereniji rast od 14%, ostajući ispod proseka JIE, dok je Turska imala najnižu nedeljnu prosečnu cenu od €60,20/MWh, što odražava različite tržišne osnove i ograničeno povezivanje tržišta.
U Centralnoj Evropi, nedeljne cene električne energije u drugoj nedelji januara u proseku su iznosile oko €123/MWh. Većina zemalja imala je cene iznad €100–110/MWh, osim Francuske i Nemačke, podstaknute većom potrošnjom usled hladnog talasa. Cene su se kretale od €103/MWh u Francuskoj do €164/MWh, pri čemu je Slovačka zabeležila najvišu prosečnu cenu od €163,91/MWh (+21,12% WoW), a Slovenija je bila blizu sa €159,77/MWh.
Tokom treće nedelje 2026., prosečna cena na evropskom veleprodajnom tržištu električne energije iznosila je €140/MWh, uz ograničenu rasprostranjenost po regionima. Cene su se kretale od €103,23/MWh u Francuskoj do €175,10/MWh u Rumuniji. Iberijska tržišta (MIBEL) zabeležila su snažan rast, sa Španijom i Portugalom koji su porasli oko 40,3–40,6%, dosegnuvši €110,11/MWh i €110,43/MWh, respektivno. Većina zemalja JIE zabeležila je cene iznad €115/MWh, sa dnevnim vrhovima uglavnom u utorak, 13. januara, kada su cene prelazile €200/MWh, dok je najniži nivo registrovan u nedelju, 18. januara. Na početku četvrte nedelje, cene za Day-Ahead 21. januara kretale su se od €121,50/MWh u Crnoj Gori do €171,60/MWh u Srbiji.
Potrošnja električne energije u JIE povećala se umereno za 3,2% WoW, stvarajući dodatni pritisak na cene, posebno u tržištima sa ograničenom proizvodnjom. Rast potrošnje varirao je po zemljama: Grčka, Rumunija i Bugarska zabeležile su dvocifreni rast usled hladnog vremena i većih potreba za grejanjem, naročito u špicu potrošnje. Turska je imala najveći apsolutni rast (+430 GWh), dok su Mađarska i Srbija zabeležile marginalni rast od 1,14% i 2,34%, što ukazuje na stabilne obrasce potrošnje. Italija je zabeležila pad potrošnje od 3,3%, a Hrvatska je zabeležila oštar pad od 15,1%, delimično kompenzujući porast u drugim zemljama.
Proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora (OIE) u JIE pala je za 34,2% WoW, sa 3.871,8 GWh na 2.547,9 GWh. Pad je prvenstveno izazvan smanjenjem proizvodnje vetra za 45,8%, što je prevazišlo porast solarne energije od 27,7%. Vetar je pao za gotovo 1,5 TWh, dok je solar doprineo samo 0,17 TWh, što je rezultiralo neto gubitkom od 1,3 TWh iz varijabilnih RES. Na nivou zemalja, Grčka je zabeležila pad vetra od -46,5%, delimično nadoknađen porastom solarne energije od 56,9%, dok je Rumunija imala pad RES od 20,5%, prvenstveno zbog slabog vetra. Italija je imala jedan od najvećih padova vetra od -55,8%, sa minimalnom kompenzacijom solarom.
Hidroelektrane su u trećoj nedelji značajno povećale proizvodnju, pružajući ključnu podršku slabom vetru. Ukupna proizvodnja porasla je sa 1,72 TWh na 2,22 TWh, pri čemu je Hrvatska zabeležila najveći rast od +485%, a Grčka je udvostručila proizvodnju (+106%, dodatnih 96 GWh). Turska je doprinela sa 314 GWh (+41,1%), značajno jačajući regionalni bilans i podržavajući fleksibilnost sistema.
Proizvodnja termalne energije u JIE takođe je značajno porasla, za 16,4% WoW na 10,68 TWh, pre svega zahvaljujući većoj proizvodnji u gasnim elektranama koje nadoknađuju slab vetar i balansiraju sistem. Proizvodnja iz gasa porasla je 22,6% na 6,98 TWh, pri čemu su najveći apsolutni doprinos imali Italija (+466 GWh), Turska (+620 GWh) i Grčka (+163 GWh). Proizvodnja iz lignita i uglja porasla je 6,3% na 3,69 TWh, predvodile su Turska (+90 GWh), Bugarska (+56 GWh) i Grčka (+47 GWh), dok su Italija i Srbija zabeležile blagi pad.
Međunarodna razmena električne energije porasla je 18,2% WoW na 1,58 TWh, odražavajući veću potrošnju i manju dostupnost obnovljivih izvora, posebno vetra. Italija je ostala najveći neto uvoznik sa 941 GWh, stabilno u odnosu na prethodnu nedelju. Rumunija je zabeležila najveći relativni rast uvoza (+175% WoW) na 158 GWh, ukazujući na zategnut balans ponude i potražnje. Srbija je takođe povećala uvoz +51% WoW na 312 GWh, dok je Hrvatska porasla umereno (+18%). Mađarska je smanjila neto uvoz za -5,2% WoW na 385 GWh, što odražava poboljšanu domaću proizvodnju. Sa izvozne strane, Grčka je blago smanjila neto izvoz (-4,0%), dok je Turska povećala izvoz (+13,9%), zadržavajući status regionalnog neto izvoznika.
