Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da se planirana transakcija između mađarskog MOL-a i ruskog GazpromNeft-a o prodaji većinskog udela u srpskom NIS-u očekuje da će imati pozitivan kratkoročni uticaj na operatora naftovoda JANAF. Međutim, upozorio je da dugoročni efekti ostaju neizvesni i da će biti potrebni kontinuirani razgovori sa MOL-om kako bi se obezbedilo kontinuirano poslovanje Rafinerije Rijeka.
Plenković je podsetio da su od februara 2025. američke sankcije proširene na oko 250 pravnih lica, uključujući NIS, koji i dalje većinski poseduje GazpromNeft. Kao rezultat toga, rafinerija Pančevo u Srbiji suočila se sa značajnim ograničenjima, s obzirom na to da se više od 90% prerađene sirove nafte transportuje putem JANAF-a, dolazi tankerom do Omišlja, a zatim se šalje kroz naftovod ka Srbiji.
Prema rečima premijera, Hrvatska je zajedno sa partnerima vodila opsežne razgovore sa NIS-om, srpskom vladom i predstavnicima u Vašingtonu kako bi se odložila primena sankcija do početka oktobra. Uprkos tim naporima, sankcije su na kraju stupile na snagu, presečavši snabdevanje NIS-a ne-ruskom sirovom naftom preko JANAF-a. Od tog trenutka, NIS više nije mogao da prima alternativnu sirovu naftu kroz hrvatski naftovod zbog strukture vlasništva.
Plenković je istakao da je Srbija godinama bila svesna ovog rizika i da je više puta savetovana da prilagodi vlasničku strukturu NIS-a kako bi izbegla ovakve posledice. Nakon dugotrajnog i složenog procesa, od kojeg je veći deo bio van direktnog uvida Hrvatske, GazpromNeft je odlučio da proda svoj udeo u NIS-u MOL-u, potencijalno zajedno sa dodatnim partnerima. Ovaj potez ima za cilj da izvede NIS iz režima sankcija, nakon čega bi transport ne-ruske sirove nafte kroz JANAF ka Srbiji mogao da se obnovi i da se poštuju postojeći ugovori.
Premijer je naglasio da bi ovaj scenario bio koristan u kratkom roku, dok dugoročne posledice ostaju otvorene. Na pitanje da li bi ekspanzija MOL-a na srpskom tržištu mogla uticati na Rafineriju Rijeka, gde MOL takođe ima kontrolni udeo preko INA-e, rekao je da će se to pitanje morati rešavati u budućim razgovorima.
Plenković je podvukao da je položaj Hrvatske ograničen kao manjinski akcionar u INA-i, što je ograničilo manevarski prostor vlade tokom energetske krize. Osvrćući se na prošle odluke, rekao je da bi, gledano iz današnje perspektive, prodaja akcija INA-e verovatno bila sprovedena drugačije, bez obzira na kupca.
Premijer je takođe podsetio da je vlada naručila ozbiljnu procenu vrednosti INA-e i podnela ponudu za kupovinu MOL-ovog udela, koja je na kraju odbijena. U svetlu trenutnih dešavanja, istakao je da će biti potrebni novi razgovori sa MOL-om i mađarskom vladom kako bi se osiguralo kontinuirano poslovanje Rafinerije Rijeka, koja ima kapacitet da preradi gotovo svu sirovu naftu u Hrvatskoj. Zaključio je da trenutno nema indikacija da je budućnost rada rafinerije ugrožena.
