Izveštaj koji je objavio Bloomsbury Intelligence and Security Institute (BISI) tvrdi da planirana Južna gasna interkonekcija između Bosne i Hercegovine i Hrvatske može imati ne samo energetske, već i značajne političke posledice.
Projekat, koji podržava Evropska unija, ima za cilj da poveže Bosnu i Hercegovinu sa hrvatskom gasnom mrežom i LNG terminalom na ostrvu Krk, sa širim ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza ruskog gasa. Planirana infrastruktura uključuje 162 km gasovoda u Bosni i Hercegovini i dodatnih 74 km u Hrvatskoj.
Prema izveštaju, unutrašnji politički sporovi u Bosni i Hercegovini mogli bi da otežaju realizaciju projekta i utiču na buduće odluke u energetskoj politici. Iako bi gasovod omogućio diverzifikaciju snabdevanja, BISI napominje da on ne bi smanjio ukupnu zavisnost od prirodnog gasa kao energenta, već bi je samo preusmerio ka drugim dobavljačima.
Analiza takođe ukazuje na zabrinutosti u vezi sa procesom javnih nabavki, navodeći da je ugovor o izgradnji u martu 2026. godine dodeljen američkoj kompaniji AAFS Infrastructure and Energy. BISI tvrdi da firma ima ograničeno iskustvo u velikim infrastrukturnim projektima, te da je izbor izazvao kritike pojedinih evropskih institucija i antikorupcijskih organizacija.
Istaknute su i političke podele unutar Bosne i Hercegovine. Vlasti u Republici Srpskoj (RS) izražavaju rezervisanost prema povećanom uticaju SAD u strateškoj infrastrukturi, dok je podrška projektu izraženija u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH).
BISI zaključuje da nerešeni sporovi oko upravljanja, transparentnosti javnih nabavki i političkog usklađivanja mogu stvoriti izazove i za finansiranje i za dugoročnu realizaciju projekta.
