Cene električne energije širom regiona Jugoistočne Evrope (JIE) značajno su pale u prvoj nedelji 2026. godine u poređenju sa poslednjom nedeljom 2025. godine, usled niže potrošnje tokom novogodišnjih praznika i većeg učešća energije iz vetra i solarnih izvora. Sa izuzetkom Italije, sva tržišta zabeležila su nedeljni pad cena, uglavnom u rasponu visokih jednocifrenih do niskih dvocifrenih procenata. Dnevne cene u svim tržištima JIE ostale su ispod 100 €/MWh, osim u Italiji. Regionalna prosečna cena smanjena je sa 94,82 €/MWh u nedelji 52 na 89,73 €/MWh u nedelji 01, što predstavlja pad od 8,40% na nedeljnom nivou i ukazuje na opšte popuštanje tržišnih uslova. Cene su na početku nedelje bile iznad 100 €/MWh, ali su se postepeno stabilizovale na nižim nivoima do kraja nedelje. Najveći pad zabeležili su Srbija i Rumunija, sa -12,80% i -11,53%, dok su Bugarska (-10,07%) i Hrvatska (-9,04%) sledile.
Na tržištima Centralne Evrope, nedeljne cene električne energije takođe su pale, sa prosekom oko 83 €/MWh. Niža potrošnja električne energije u odnosu na prethodnu nedelju dovela je do smanjenja tržišnih cena u većini zemalja, osim u Francuskoj, Belgiji, Češkoj i Švajcarskoj, gde je hladan talas podigao cene. Raspon cena u regionu kretao se od 81 €/MWh do 106 €/MWh, pri čemu je Švajcarska zabeležila najvišu prosečnu cenu od 106,17 €/MWh (+0,22% u odnosu na nedelju 52), a Češka 95,20 €/MWh. Nizozemska je imala najnižu cenu od 80,63 €/MWh, što je pad od -2,28% u odnosu na prethodnu nedelju.
Na evropskom veleprodajnom tržištu električne energije, prosečna nedeljna cena iznosila je 89,70 €/MWh, uz značajne regionalne razlike. Cene su se kretale od 80,50 €/MWh u Poljskoj do 107,84 €/MWh u Italiji. Iberijska (MIBEL) tržišta odstupila su od regionalnog trenda, sa skokom cena u Španiji i Portugalu od približno 28,62%, do proseka od 88,04 €/MWh. U JIE, sve zemlje imale su cene ispod 100 €/MWh, osim Italije. Raspon regionalnih cena bio je od 56 €/MWh do 108 €/MWh, pri čemu je Turska imala najnižu prosečnu cenu od 55,70 €/MWh. Hrvatska je bila drugo najjeftinije tržište JIE sa 90,28 €/MWh, nakon pada od -9,04%, dok je Italija zabeležila najvišu prosečnu cenu od 107,84 €/MWh (-0,43% u odnosu na nedelju 52). Bugarska (94,74 €/MWh) i Grčka (93,24 €/MWh) bile su među skupljim tržištima. Većina tržišta JIE zabeležila je najviše dnevne cene u ponedeljak, 29. decembra 2025, dok su najniže cene registrovane u četvrtak, 1. januara 2026. Početkom nove nedelje, Day-Ahead cene 7. januara kretale su se od 37,46 €/MWh u Crnoj Gori i 52,86 €/MWh u Albaniji do 142,18 €/MWh u Rumuniji i 146,62 €/MWh u Slovačkoj.
Potrošnja električne energije u regionu JIE znatno je pala u prvoj nedelji 2026. godine, sa 17.818,56 GWh u nedelji 52 na 16.332,11 GWh u nedelji 01, što predstavlja apsolutni pad od 1.486,45 GWh, odražavajući slabiju regionalnu potrošnju na početku godine. Potrošnja je opala u svim tržištima osim u Grčkoj, koja je zabeležila porast od 6,10% na nedeljnom nivou, verovatno zbog hladnijeg vremena. Najveći pad potrošnje registrovan je u Italiji, Turskoj i Mađarskoj, pri čemu je potrošnja u Italiji pala na 4.679,84 GWh, što je pokrenulo veći deo regionalnog smanjenja. Umereniji padovi zabeleženi su u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Hrvatskoj.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora u tržištima JIE snažno je porasla u nedelji 01, prvenstveno zahvaljujući vetru, dok je solarna energija zabeležila umereniji rast. Ukupna proizvodnja promenljivih obnovljivih izvora porasla je 89,2% na nedeljnom nivou, što odražava značajno poboljšanje dostupnosti obnovljive energije u regionu. Proizvodnja vetra skočila je sa 1.151,08 GWh u nedelji 52 na 2.594,68 GWh u nedelji 01, što predstavlja rast od 125,4%, pri čemu je Turska zabeležila najveći apsolutni doprinos od 725,10 GWh. Italija i Grčka takođe su zabeležile snažan rast. Proizvodnja solarne energije porasla je sa 614,09 GWh na 744,74 GWh, što predstavlja rast od 21,3%, pri čemu je Italija ostala najveći proizvođač solarne energije. U balkanskim tržištima solarna proizvodnja je i dalje ograničena, ali je pokazala postepen napredak.
Nasuprot tome, proizvodnja hidroenergije u JIE pala je oštro, usled pogoršanih hidroloških uslova. Ukupna hidro proizvodnja smanjena je sa 1.793,06 GWh u nedelji 52 na 1.447,20 GWh u nedelji 01, što predstavlja pad od 345,86 GWh (-19,29%). Turska i Italija, iako najveći apsolutni proizvođači, doprinele su većem delu regionalnog pada, dok su Grčka (-45,72%) i Srbija (-50,41%) zabeležile najveći relativni pad. Rumunija je zabeležila blagi rast od +0,93%, održavajući stabilnu hidro proizvodnju, dok je Hrvatska bila izuzetak, više nego udvostručeći hidro proizvodnju (+123,23%), verovatno zbog većih lokalnih padavina.
Termička proizvodnja u JIE značajno je pala u nedelji 01, sa ukupno 8.396,11 GWh, što predstavlja pad od -18,43% u odnosu na prethodnu nedelju, pre svega zbog niže proizvodnje iz gasnih elektrana. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj/lignite blago je opala za -3,97%, dostigavši 3.607,19 GWh, dok je gasna proizvodnja pala -26,73% na 4.788,92 GWh. Trendovi po zemljama su različiti: u Turskoj, proizvodnja iz uglja pala je -4,99%, a gasna -21,27%. Bugarska je zabeležila pad proizvodnje iz uglja od -27,28%, uz blagi porast proizvodnje iz gasa od +1,22%. U Grčkoj, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj pala je na 61,37 GWh (-16,46%), dok je gasna proizvodnja opala -6,10%.
Križna razmena električne energije u tržištima JIE zabeležila je oštar pad, sa neto uvozom smanjenim za -45,80% na nedeljnom nivou, na 968,89 GWh. Najveći neto uvoz zabeležili su Srbija, Hrvatska i Italija, sa padom od -86,49%, -68,97% i -34,24%, respektivno. Turska i Grčka nastavile su izvoz, pri čemu je neto izvoz Grčke blago pao (-0,19%), dok je neto izvoz Turske porastao +37,48%.
