U 45. nedelji cene na evropskim tržištima električne energije porasle su kao posledica slabijeg vetra i veće potražnje. Više cene su bile podržane i geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku. Povećanje potražnje i pad proizvodnje energije jetra nakon visokih nivoa krajem oktobra i početkom novembra pogodovali su rastu cena.
U regionu jugoistočne Evrope cena električne energije na berzama je porasla na svim tržištima, u proseku za 28%. Najveći procentualni rast zabeležile su Hrvatska i Mađarska, za 42%, odnosno 40%, a slede Srbija i Grčka, koje su imale više cene struje za 29%, odnosno 36%.
Sva tržišta zabeležila su cene struje ispod 100 evra po MWh. Cene električne energije kretale su se između 92 i 100 evra po MWh, pri čemu je veleprodajna cena električne energije bile najniža u Turskoj prosekom od 69,39 evra po MWh. Sledica Srbija sa 96,31 evra po MWh.
Četiri zemlje u regionu jugoistočne Evrope registrovale su cene električne energije iznad 100 evra po MWh. Najvišu cenu među analiziranim tržištima beleži italijansko tržište sa prosekom 121,54 evra po MWh tokom 45. sedmice, a sledi Grčka sa 113,48 evra po MWh.
Prosečne sedmične cene električne energije u Centralnoj Evropi pratile su trend rasta na svim tržištima. Ovom trendu doprioneo je pad solarne proizvodnje.
Sva veleprodajna tržišta električne energije u Centralnoj Evropi su zabeležila značajan porast cena električne energije, ali su one ostale ispod praga od 100 evra po MWh, sa izuzetkom Švajcarske.
Francuska je zabeležila najnižu cenu struje u ovom regionu od 91,55 evra po MWh, a sledi Nemačka, sa 92,51 evra po MWh.