Mađarska energetska grupa MOL pojačala je svoju kritiku prema hrvatskom operateru naftovoda JANAF, tvrdeći da troškovi tranzita na hrvatskoj ruti znatno prevazilaze evropske standarde. Spor je ponovo izbio u trenutku pojačane zabrinutosti zbog mogućih poremećaja snabdevanja povezanim sa nestabilnošću na Bliskom istoku.
U detaljnoj javnoj izjavi, MOL je naveo da trenutna cenovna struktura JANAF-a predstavlja značajan teret za transport sirove nafte. Prema kompaniji, naknade koje naplaćuje hrvatski operater više su od tri puta veće od onih koje primenjuje TAL naftovod, koji transportuje naftu iz italijanske luke Trst ka Centralnoj Evropi. MOL takođe tvrdi da hrvatski troškovi tranzita premašuju one na ukrajinskom segmentu za više od 50%, uprkos izuzetnim operativnim izazovima izazvanim ratom u Ukrajini.
Mađarska kompanija dodatno ukazuje na strukturne razlike u troškovima između rutin. Nafta isporučena preko Ukrajine transportuje se kopnenim putem direktno od proizvođača, bez dodatnih pomorskih troškova. Nasuprot tome, sirova nafta koja stiže kroz hrvatsku luku Omišalj dolazi morem iz zemalja izvoznica poput Libije, Saudijske Arabije, Kazahstana i Norveške. Prema MOL-u, ovo dodaje procenjenih 20–25 dolara po toni u troškovima transporta pre nego što se primene naknade za tranzit kroz naftovod.
MOL tvrdi da ovi dodatni logistički troškovi dodatno pojačavaju ono što opisuje kao već neproporcionalne naknade na naftovodu. Kompanija navodi da je od 2022. godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini, JANAF povećao svoje transportne tarife za više od 70%, dok drugi pružaoci usluga nisu uveli slična povećanja. MOL smatra da naknade za transport treba ocenjivati na standardizovanoj osnovi po 100 kilometara, kako bi se obezbedilo pravedno poređenje između ruta.
MOL je takođe istakao ugovorna pitanja. Kompanija je navela da trenutno ne postoji važeći dugoročni sporazum između dve strane, što znači da isporuke nafte teku bez formalno regulisanog okvira. Iako MOL kaže da je otvoren za postizanje novog dogovora, optužuje JANAF da koristi svoju poziciju tako što nije uskladio naknade sa industrijskim standardima i što nije uzeo u obzir dodatne pomorske troškove povezane sa hrvatskom rutom.
Još jedna tačka spora odnosi se na rešavanje sporova. Prema MOL-u, predloženi novi ugovor bi prebacio nadležnost na hrvatsko zakonodavstvo i sudove u Zagrebu, zamenjujući prethodno primenjivani austrijski pravni okvir i arbitražu u Beču. Mađarska kompanija je navela da je takva promena neprihvatljiva u trenutnim okolnostima.
Ovaj spor osvetljava šire tenzije oko regionalne energetske bezbednosti i troškova infrastrukture, posebno jer geopolitička neizvesnost i dalje utiče na snabdevačke lance i formiranje cena širom Evrope.
