U 10. nedelji 2025. godine cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) značajno su pale, vođene toplijim temperaturama koje su smanjile potražnju. Dodatno, pad cena gasa smanjio je pritisak na tržište električne energije širom Evrope. Većina tržišta JIE zabeležila je dvocifrene padove cena, osim Italije. Dok je nedelja počela rastom cena, sredinom sedmice usledio je nagli pad.
Grčka i Bugarska su imale najveće padove cena, pri čemu su troškovi električne energije pali za 31,65% i 28,42%. Srbija i Rumunija su sledile sa padovima od 28,2% i 26,32%. Italija je zabeležila najmanji pad u regionu, sa smanjenjem cena od 7,23%.
Tokom prve nedelje marta, cene električne energije u Centralnoj Evropi takođe su pale, formirajući jasan tržišni trend, pri čemu su se cene uglavnom kretale ispod 100 €/MWh. Tržišta električne energije u regionu zabeležila su cene između 76 i 116 €/MWh. Švajcarska je imala najskuplje tržište u Centralnoj Evropi sa 115,51 €/MWh, što predstavlja pad od 13,71% u odnosu na prethodnu sedmicu. Slovenija je bila sledeća sa 109,13 €/MWh, dok je Francuska imala najnižu cenu električne energije od 75,80 €/MWh, beležeći pad od 25,04% na nedeljnom nivou.
Na nivou cele Evrope, prosečne cene električne energije tokom nedelje bile su oko 100 €/MWh. Raspon cena išao je od 65,88 €/MWh na MIBEL tržištu (Španija i Portugal) do 123,11 €/MWh u Italiji. MIBEL tržište zabeležilo je značajan pad cena od 28,14%, s prosekom od 65,88 €/MWh tokom nedelje.
U Južnoj Evropi, sve zemlje JIE osim Turske imale su cene električne energije iznad 109 €/MWh. U okviru regiona, Srbija je imala drugu najnižu cenu električne energije sa 109,53 €/MWh, dok je italijansko tržište ostalo najskuplje sa 123,11 €/MWh, uprkos padu cena od 7,23%. Mađarska je bila drugo najskuplje tržište u JIE sa 119,49 €/MWh.
Dnevni trendovi
Većina tržišta električne energije u JIE dostigla je najviše cene u utorak, 4. marta, dok su najniže cene zabeležene u petak, 9. marta, krećući se između 76 i 85 €/MWh. Italija je najnižu cenu zabeležila u četvrtak, 8. marta, na nivou od 105,78 €/MWh.
Potražnja za električnom energijom
Potražnja za električnom energijom u JIE opala je tokom 10. nedelje 2025, osim u Grčkoj. Toplije vreme, uzrokovano dugotrajnim sistemom visokog pritiska širom centralne, istočne i severne Evrope, dovelo je do smanjene potrošnje. Ukupno, potražnja za električnom energijom u JIE pala je za 7,89% u odnosu na 9. nedelju, dostižući 16.825,12 GWh.
Mađarska je zabeležila najveći pad potražnje od 16,72%, a sledile su Rumunija (-13,22%) i Italija (-11,41%). Bugarska, Srbija i Turska takođe su imale smanjenje potražnje od 10,99%, 9,9% i 2,51%. Grčka je jedina zemlja JIE koja je zabeležila povećanje potražnje za električnom energijom, za 1,44%, jer je ostala na ivici sistema visokog pritiska, održavajući nešto niže temperature.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u JIE značajno je porasla tokom 10. nedelje 2025, povećavši se za 40,5% i dostigavši 2.494,09 GWh. Snažniji vetrovi značajno su povećali proizvodnju, dok je i proizvodnja solarne energije porasla.
Proizvodnja energije iz vetra u regionu skočila je za 82,8% na 1.337,20 GWh. Grčka i Turska su predvodile rast, sa povećanjem od 232,2% i 191,9%. Solarni kapaciteti takođe su porasli za 68,1%, dostižući 1.056,90 GWh, pri čemu su Rumunija i Mađarska zabeležile najveći rast od 250% i 101,8%.
Nasuprot tome, hidroenergetska proizvodnja smanjila se za 15,41% u odnosu na 9. nedelju, ukupno dostižući 1.362,80 GWh. Italija i Turska su bile glavni uzroci ovog pada, smanjujući svoju hidroproizvodnju za 504,73 GWh i 205,79 GWh. Sve zemlje JIE, osim Rumunije i Hrvatske, zabeležile su pad proizvodnje iz hidroelektrana. Italija, Bugarska, Grčka i Turska smanjile su hidroprodukciju za 51,39%, 40,16%, 26,59% i 18,41%. Rumunija i Hrvatska su, s druge strane, povećale hidroenergetsku proizvodnju za 1,46% i 1,15%.
Proizvodnja iz termoelektrana
Proizvodnja termoelektrana u JIE porasla je za 14,49% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 12.378,08 GWh. Ovo povećanje rezultat je rasta proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana za 27,31%, koja je dostigla 9.008,93 GWh, uprkos padu proizvodnje iz termoelektrana na ugalj za 9,79%, na ukupno 3.369,15 GWh.
U Turskoj je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj pala za 3,62%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana oštro pala za 32,81%. U Grčkoj je proizvodnja iz lignita i gasnih elektrana smanjena za 97,06% i 37,72%. U Bugarskoj je proizvodnja iz uglja i gasa pala za 46,86% i 4,96%.
Neto uvoz i izvoz električne energije
Neto uvoz električne energije u JIE smanjio se za 8,87% u 10. nedelji u poređenju sa 9. nedeljom, dostigavši 1.223,43 GWh. Tokom ovog perioda, izvoz električne energije iz regiona porastao je za 64,9% na 164,73 GWh, dok je uvoz pao za 3,8% na 1.388,16 GWh.
Mađarska je zabeležila značajan pad neto uvoza električne energije, smanjujući ga za 40,34%, dok su Srbija, Hrvatska i Italija povećale svoj neto uvoz za 48,74%, 27,58% i 5,68%.
Što se tiče izvoza, Turska je ostala neto izvoznik električne energije, ali je smanjila neto izvoz za 71,71% u odnosu na prethodnu nedelju. Grčka je postala neto izvoznik električne energije, sa neto izvozom od 93,88 GWh, dok je Bugarska ostala izvoznik, isporučujući 44,47 GWh na regionalno tržište.
