Region: Spot cene električne energije približavaju se 65 evra po MWh

, Region energetika

Tokom 22. nedelje, spot cene električne energije su porasle na tržištima u severnom delu Jugoistočne Evrope, odnosno u Rumuniji, Mađarskoj, Srbiji i Hrvatskoj, vođene relativno visokim cenama u Centralnoj Evropi i većom potražnjom u Mađarskoj i na Zapadnom Balkanu.

S druge strane, pad cena je zabeležen na jugu, odnosno u Grčkoj, Italiji, Bugarskoj i Turskoj, pod uticajem manje potražnje i povratka u pogon bloka 5 NE Kozloduj u Bugarskoj nakon planiranog remonta, završenog 31. maja.

Prosečne nedeljne cene električne energije u Centralnoj Evropi povećane su za 2,5 do 9 evra po MWh u poređenju sa 21. nedeljom, pri čemu su se približile cenama u Jugoistočnoj Evropi, a nedeljni proseci su se približili 65 evra po MWh. Više cene formirane su u Italiji, u proseku 71,94 evra po MWh i nešto niže u Rumuniji i Bugarskoj – 62,42 evra, odnosno 63,05 evra po MWh.

Tokom 22. nedelje, nešto niže temperature na jugu, uglavnom u Grčkoj, Turskoj, ali i u južnom delu Italije, smanjile su potražnju za električnom energijom za hlađenje. Međutim, u severnom delu regiona, temperature više u proseku za 3 do 5 C u poređenju sa 21. nedeljom, povećale su potražnju za električnom energijom za hlađenje u Mađarskoj i Srbiji, dok se potražnja za električnom energijom u Hrvatskoj povukla zbog naglog porasta temperatura, nakon relativno hladne 21. nedelje.

S druge strane, najveći pad potražnje za električnom energijom zabeležen je u Grčkoj, gde se potrošnja pala za 4,22% u poređenju sa 21. nedeljom.

Tokom 22. nedelje, proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora smanjena je u celom regionu, izuzev u Bugarskoj i Rumuniji, vođena uglavnom niskom proizvodnjom energije vetra, ali i umereno niskim doprinosima solarne eneergije.

Tačnije, region JIE je sredinom nedelje, od utorka do četvrtka, beležio pojave jakog vetra, izražene u Rumuniji i Bugarskoj, dok je u ostatku regiona tokom nedelje duvao umereni vetar.

Kao rezultat, nedeljna proizvodnja vetroelektrana povećana je u Bugarskoj i Rumuniji za 45,83%, odnosno 74,13%, beležeći desetonedeljni rekord u Rumuniji – 164,86 GWh nedeljno. U ostatku regiona proizvodnja vetroelektrana je smanjena, a najzapaženiji pad je ostvaren u Hrvatskoj i Italiji, gde je proizvodnja domaćih vetroparkova smanjena za 62,96%, odnosno 22,7% u poređenju sa 21. nedeljom.

Prinos solarne energije smanjen je u istočnom delu regiona, odnosno u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj, ali je povećan na zapadu, tačnije u Italiji, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Doprinos hidroenergije je znatno smanjen na regionalnom nivou, a brojna tržišta beleže pad proizvodnje hidroenergije, osim Rumunije, Grčke i Italije.

Najznačajniji pad proizvodnje hidroenergije zabeležen je drugu uzastopnu sedmicu u Hrvatskoj, gde su suša smanjila rečne protoke.

U Srbiji je nedeljni prinos domaće hidroenergije pao na najniži nivo u prethodnih šest nedelja, na 245,45 GWh (-13,68% ili -38,91 GWh na nedeljnom nivou).

S druge strane, povećane količine padavina u Grčkoj pomogle su hidroelektranama da nadoknade pad varijabilnih obnovljivih izvora, sa povećanjem nedeljnog doprinosa hidroenergije za 10,75% ili 6,44 GWh.

Proizvodnja termo postrojenja podstaknuta je manjim doprinosom hidroenergije na tržištima Zapadnog Balkana, odnosno u Hrvatskoj i Srbiji, ali i u Turskoj.

Rastuća proizvodnja energije vetra u Rumuniji gurnula je proizvodnju električne energije u elektranama na gas na dole, dok su termoelektrane na ugalj blago povećale svoju nedeljnu proizvodnju kako bi pokrile pad prinosa hidro i solarne PV energije sredinom dana.

Pad proizvodnje vetroelektrana u Italiji takođe je imao sličan efekat na domaće jedinice za proizvodnju termo energije.

U Mađarskoj je povratak u rad bloka 1 NE Paks nakon uspešnog završetka godišnjeg reomonta u četvrtak 27. maja povećao nedeljnu nuklearnu proizvodnju na 317,11 GWh (+ 16,77% ili +45,55 GWh), smanjujući proizvodnju elektrana  na ugalj i neto uvoz električne energije, dok su domaće jedinice na gas povećale proizvodnju kako bi se izborile sa manjom i nestabilnom izlaznom snagom vetra u Mađarskoj tokom 22. nedelje.

U Bugarskoj, puštanje u pogon bloka 5 NE Kozloduj nakon završetka godišnjeg redovnog održavanja 31. maja, povećalo je nedeljni izlaz nuklearne energije u zemlji na 330,38 GWh (+55% ili +117,23 GWh).

Značajno je bilo i ponovno pokretanje elektrane na ugalj Plomin u Hrvatskoj nakon osam sedmica mirovanja, vođeno padom domaće proizvodnje hidroenergije i energije vetra.

Pad potražnje za električnom energijom u Grčkoj gurnuo je proizvodnju iz termoelektrana na dole.

Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, neto uvoz električne energije bio je veći u Grčkoj, Srbiji i Hrvatskoj. Grčka je imala relativno niže troškove uvoza iz Bugarske, dok su Hrvatska i Srbija zabeležile značajan pad domaće proizvodnje električne energije zbog manje dostupnosti hidroenergije.

S druge strane, neto uvoz električne energije smanjen je u Italiji i Mađarskoj. U Mađarskoj je veća dostupnost jeftine proizvodnje ponovnim priključenjem bloka 1 NE Paks 27. maja gurnula neto uvoz električne energije na dole tokom 22. nedelje, dok su u Italiji visoke cene električne energije u sredini nedelji održale niži neto uvoz električne energije.

Takođe, zbog vanredne situacije, NTC grčko-italijanske interkonekcije postavljen je na nulu (NTC = 0 MW u oba smera) tokom 22. nedelje, ograničavajući dalji neto uvoz električne energije iz Italije.

Istovremeno, Mađarska je zadržala svoju neto izvoznu poziciju prema Srbiji i Hrvatskoj, mada u manjem obimu, dok je neto uvoz iz Centralne Evrope pao, vođen znatno višim cenama u Slovačkoj i Austriji.

Neto izvoz električne energije iz Rumunije popeo se na rekordnih 163,58 GWh (+164% ili +101,83 GWh) vođen ekstremnom snagom vetra i visokom proizvodnjom hidroenergije sredinom nedelje, pri čemu je većina izvoznih tokova bila usmerena ka Srbiji i Mađarskoj.

Neto izvoz električne energije iz Bugarske takođe je značajno povećan vođen većom potražnjom u Grčkoj i Srbiji, a takođe i kao rezultat veće proizvodnje energije vetra.

Izvor: Institute of energy for South-East Europe