Zemlje Energetske zajednice Jugoistočne Evrope do kraja decenije treba da ulože 44,6 milijardi evra u energetiku da bi odgovorile na rastuću tražnju, navodi se u Energetskoj strategiji koju danas treba da usvoji Zajednica.
Ta sredstva treba da budu investirana u diversifikaciju energetskih resursa i zamenu zastarelih postrojenja.
Međutim, scenario razvoja energetike u regionu baziran na tekućim trendovima ukazuje da će se energetski sistem u narednom periodu razvijati sporo i neadekvatno, kao i prethodnih nekoliko godina.
Ako se te prognoze ostvare, investicije će manjim delom ići u nove kapacitete a većim u produžavanje radnog veka velikih delova sistema.
U tom slučaju, prenosi Euraktiv upozorenje iz Strategije, 2020. godine region neće moći da zadovolji tražnju struje i nedostajaće mu 15,1 tera-vat časova (TWh), što znači smanjenje potrošnje ili dodatni uvoz. Taj manjak zadržaće se i dalje, do 2025. i 2030.
Pored toga, nedovoljna ponuda imala bi i ekonomske posledice ako bi nezadovoljenje tražnje struje limitiralo privredni rast ili stvorilo percepciju problema u snabdevanju energijom. Takođe bi neizvesnost oko adekvatne ponude struje negativno delovala na investitore.
U nacionalnim strategijama i investicionim planovima članice Zajednice su u cilju zadovoljenja domaće tražnje i izvoza van regiona predvidele veoma ambiciozne planove izgradnje novih energetskih postrojenja do 2020. i dalje do 2030. godine.
Samo između tekuće i 2020. godine instalisani kapaciteti za proizvodnju struje na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji porašće, prema procenama, za 13,23 giga vati, što predstavlja rast od 64 odsto u poređenju sa kapacitetima iz 2009. godine.
Tom povećanju kapaciteta Srbija će doprineti sa 25 odsto a sve ostale zemlje tog dela Zajednice, osim Moldavije, sa po oko 10 odsto.
U Energetskoj strategiji Zajednice pobrojane su i barijere koje mogu da učine ulaganja u energetiku rizičnijim, skupljim, manje atraktivnim za investitore.
Ključna barijera posledica je regulisanih i/ili cena koje ne pokrivaju troškove. U najvećem broju zemalja u regionu regulisane cene koje plaćaju krajnji potrošači ne odražavaju pravu cenu isporuke koja uključuje troškove proizvodenje, cenu uvoza, neophodne investicije, nenaplaćene dugove itd.
Među barijerama su i asimetrična distribucije troškova i koristi, nedostatak novih finansijskih instrumenata, osim donacija, kao i duge i neefikasne procedure izdavanja dozvola uz protivljenje infrastrukturnim energetskim projektima u javnosti.
Kada je reč o obnovljim izvorima energije, poput Sunca, vetra, biomase, nije osigurana dugoročna predvidivost fid-in (feed-in) tarifa, što je od ključnog značaja za nove energetske projekte sa obnovljim izvorima.
Prepreka je i dostupnost odnosno nedostupnost mrežnih kapaciteta za prihvat energije iz obnovljivih izvora, što se često koristi kao izgovor za ograničavanje razvoja obnovljive energije.
Energetska zajednica u cilju uklanjanja nabrojanih barijera predlaže uspostavljanje zajedničke službe za aukcije, razvoj konkurentnog tržišnog okruženja, razvoj gasne infrastrukture, kao i rad na energetskim projektima od interesa za Zajednicu.
U dokumentu se navodi i da će ključne regionalne teme za Energetsku zajednicu ubuduće, pored ostalog, biti gasifikacija Zapadnog Balkana i Moldavije, dalja liberalizacija cena, unapređenje prekograničnih konekcija i aktivno učešće u regionalnim inicijativama.
Članice Zajednice su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Srbija, UNMIK – u ime Kosova, Moldavija, Ukrajina i EU.
Izvor Blic
