Najnovije aukcije kapaciteta za Vertikalni gasni koridor ponovo su pokazale sve veći raskorak između političkih ambicija i tržišne realnosti. Iako se koridor promoviše kao strateška energetska veza između Grčke i Ukrajine, privukao je praktično nimalo komercijalnog interesovanja među trgovcima gasom.
Od skoro 72 GWh transportnog kapaciteta ponuđenog za februar, rezervisano je svega 48 MWh, što je tržišni učesnici široko ocenili kao statistički nebitno. Ograničeno interesovanje zabeleženo je jedino na ruti koja prevozi gas sa LNG terminala Revythoussa ili FSRU terminala Alexandroupoli preko Bugarske, Rumunije i Moldavije ka Ukrajini. Suprotno tome, dve alternativne trase koje polaze iz Alexandroupolija—putem IGB interkonekcije i TAP gasovoda—nisu primile nijednu ponudu.
Učešće u aukciji bilo je ograničeno na testnu prijavu kompanije Metlen i jednu stranu trgovačku firmu, što potvrđuje stav da komercijalni igrači i dalje nisu uvereni u ekonomsku opravdanost koridora. Ovaj ishod oštro se razlikuje od zvaničnih narativa koji Vertikalni gasni koridor predstavljaju kao stub regionalne energetske bezbednosti i budući ulaz za američki LNG u Istočnu Evropu.
Tržišni faktori odlučujuće su delovali protiv projekta. Ukrajina, kao krajnji kupac, fokusirala se na najjeftinije dostupne snabdevanje, dok su posrednici preferirali alternativne rute sa boljim marginama, naročito u uslovima pojačane zimske potražnje u regionu.
Iako je EU označila Vertikalni gasni koridor kao prioritetni energetski projekat i ponovila posvećenost fazi izlaska iz ruskog gasa, konkretna podrška je ostala ograničena. Umesto toga, vlasti EU trenutno ispituju da li proizvodi aukcije koridora odgovaraju postojećim regulatornim okvirima, nakon žalbi tržišnih učesnika.
Zvaničnici Grčke i industrijski akteri sve više priznaju da koridor ne može postići komercijalnu održivost bez finansijske podrške, dok god ruski gas ostaje deo evropskog snabdevanja. Posle 2027. godine, ruta može imati sekundarnu ulogu dok alternativni pravci ne dostignu kapacitete, ali do tada će verovatno ostati strateški resurs sa minimalnom tržišnom privlačnošću, a ne zaista konkurentan tranzitni pravac.
