Republika Srpska: HE Buk Bijela čeka dozvolu Sarajeva

23. September 2020. / Region energetika

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da je ugovor sa Republikom Srbijom o zajedničkoj izgradnji hidroelektrane Buk Bijela upućen Konkurencijskom savetu BiH, bez čijeg odobrenje ne može početi realizacija.

Portal CAPITAL objavio je prošle nedlje da „Vlast krije kakav je dogovor sklopila sa Srbijom oko HE Buk Bijela“, odnosno da ne žele da otkriju detalje memoranduma potpisanog sa Srbijom u vezi sa stotine miliona maraka vrednom izgradnjom hidroelektrana na Drini, kao i koliki će, na osnovu  te investicije, Srbija imati udeo u Elektroprivredi Republike Srpske.

Višković je danas, odgovarajući na poslaničko pitanje, rekao da je Vlada RS uradila sve što je trebala.

„Uradila je sve i Vlada Srbije, i dalje ostaje koncept izgradnje, sada preduzeća Gornja Drina koje je nastalo spajanjem hidroelektrana Buk Bijela, Foča i Paunci. Ide ugovor o gradnji između Elektroprivrede Republike Srpske i Elektroprivrede Srbije u odnosu 51:49. Procedure na obe strane su završene i ugovor, koji je potpisan između dve elektroproivrede, predat je na verifikaciju i odobravanje Konkurencijskom savetu BiH. Pošto ne mogu uticati na te institucije da rade brzo, moramo sačekati njihov odgovor i kada dođe, može se krenuti u pripremne radove gradnje“, istakao je Višković.

Podsećamo, pre više od godinu dana poništena je ekološka dozvola za HE Buk Bijela nakon što je Okružni sud Banjaluka doneo presudu kojom se uvažava tužba Arhus centra BiH.

U februaru ove godine izdata je nova dozvola koja veži pet godina, ali su ekološka udruženja Sekretarijatu ESPOO konvencije podnela žalbu protiv BiH zbog kršenja i izbegavanja procedure o prekograničnoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje pomenute HE.

Vlasti Republike Srpske i Srbije su početkom 2019. godine dogovorili zajedničku izgradnju hidroelektrana Foča i Paunci, a nedugo zatim dogovorena je i zajednička gradnja hidroelektrane Buk Bijela. Sve ukupno njihova vrednost iznosi oko 850 miliona KM (450 miliona evra).

Izvor: capital.ba

Skinite kao PDF :

Download PDF