Rumunija: Drastično povećanje gornje granice za cene na balasnom tržištu

30. October 2019. / Region energetika

Pravila na balansnom tržištu uskoro će biti promenjena, što bi moglo dovesti do drastičnog rasta cena na ovom tržištu, što će se zatim preliti na čitavo tržište električne energije.

Balansno tržište beleži najviše cene električne energije. Na ovom tržištu električnu energiju prodaju proizvođači koji su najfleksibilniji ili imaju rezervne kapacitete, a kupuju proizvođači kod kojih se pojavulje neravnoteža između onoga što su prethodno najavili da će proizvesti i onoga oni su ustvari proizveli (kada je proivodnja niža od procenjene). To je praktično „poslednje tržište“, na kome se obezbeđuje savršena ravnoteža proizvodnje i potrošnje električne energije na nivou sistema. Proizvođač koji nije proizveo (ili kupio) električnu energiju koju je prethodno najavio da će prodati, stvorio je deficit u sistemu, pa će kupiti električnu energiju po ceni deficita. Prodavac je onaj ko u tom trenutku ima raspoloživu električnu energiju – ponude na ovom tržište prihvataju se uglavnom u zavisnosti od cene, a obično su to ponude hidroelektrana, koje imaju mogućnost da veoma brzo „uđu“ u sistem.

Cene deficita na balansnom tržištu su najviše cene na čitavom tržištu električne energije, a zbog regulative uvedene prošle godine, one su dodatno povećane.

Do sredine prošlog leta postojala je razlika od 250 leva (52,7 evra) po MWh između maksimalne i minimalne cene koju učesnici mogu ponuditi na balansnom tržištu. Novom uredbom eliminisana je ovu razlika, a posledica je bilo, kako se kasnije pokazalo, spektakularno povećanje cena na ovom tržištu.

Jedino preostalo ograničenje vezano za balansno tržište ostala je gornja granica od 450 leva (94,9 evra) po MWh, postavljena kao razliku između cene na spot tržištu i maksimalne cene aukcija na balansnom tržištu.

Međutim, propisi bi se mogli ponovo promeniti. Transelektrika je u javnu raspravu stavila „predlog Operatora prenosnog sistema u vezi klauzula i uslova za pružaoce usluga balansiranja u skladu sa odredbama čl. 18 Uredbe (EU) 2017/2195 o popostavljanju smernica za bansiranje elektroenergetskog sistema“.

Dokument sadrži nekoliko odredbi, ali dve su najznačajnije u kontekstu ove rasprave – maksimalna gornja granica cena za ponude na balansnom tržištu se udvostručuje: povećava se sa 450 leva po MWh na 200 evra po MWh, a u budućnosti, od 31. decembra 2021. godine, biće u potpunosti eliminisana.

U predlogu Trasnelektrike se navodi da su cene dnevnih ponuda na balansnom tržištu u korelaciji sa cenom na zatvaranju (PIP) dan unapred tržišta (DAM) na sledeći način: maksimalno ograničenje ponuđene cene na balansnom tržištu, za ID (interval otpremanja) izračunava se kao zbir cene na zatvaranju za isti interval i vrednosti od 200 evra po MWh; u intervalima gde PIP ima negativnu vrednost, za određivanje gornje granice uzima se nula.

Dakle, s obzirom da se umesto 450 leva uvodi granica od 200 evra (oko 950 leva po MWh), može se očekivati novo povećanje cena na balansnom tržištu, što bi moglo da uslovi rast cena na ostalim tržištima električne energije, kao što se dogodilo i nakon ukidanja granice od 250 leva po MWh između najniže i najviše ponuđene cene. Pobednici u ovoj situaciji biće proizvođači koji se prodaju električnu energiju na balansnom tržištu.

Prema podacima OPCOM, 19. septembra na DAM zabeležena je najviša cena u istoriji (120 evra po MWh), a da je ovaj propis bio na snazi, granica koju bi cene na balansnom tržištu mogle dostići iznosi preko 1.500 leva odnosno 320 evra po MWh.

Ipak, ove promene su mogle biti očekivane.

Claudiu Dumbraveanu, direktor Generalne direkcije ANRE za tržište i cene električne energije, nedavno je izjavio da će se pravila balansiranja promeniti, na osnovu nove regulative, koju će Rumunija morati da usvoji: postojaće samo jedna cena (umesro dve, za deficit i suficit), ograničenja cena moraju se eliminisati, a tržište će funkcionisati u režimo kaplovanja sa evropskim tržištima (kao što je slučaj sa DAM).

On je dodao da ponekad balasno tržište ima preveliki obim, i da bi ovo tržište trebalo ima udeo od 1% u potrošnji, ali dostiže i 6-7 %.

Izvor: e-nergia.ro

Skinite kao PDF :

Download PDF