Rumunija: Električna energija će poskupeti, rumunske elektrane će se zatvoriti, zemlja će postati neto uvoznik iz Mađarske – ICIS

26. July 2019. / Region energetika

Prognoza ICIS-a o razvoju rumunskog energetskog sektora je zabrinjavajuća: iz Mađarske, zemlje u koju tradicionalno izvozi električnu energiju, Rumunija će početi da uvozi električnu energiju, s obzirom da se domaći proizvodni kapaciteti postepeno gasiti zbog povećanja troškova emisija, a Vlada nema odlučan stav o obnovljivim izvorima energije.

U narednoj deceniji, veleprodajno tržište električne energije u Rumuniji postaće skuplje od mađarskog, što je obrnuti trend u odnosu na period posle 2014. godine, kada su kaplovana spot tržišta između Rumunije, Mađarske, Slovačke i Češke, prema predviđanju ICIS-a, poznate globalne konsultantske kompanije.

Ukratko, do 2024. godine, razlika u ceni između rumunskog i mađarskog tržišta  povećaće se u suprotnom smeru od trenutnog – prosečna cena u Rumuniji biće za 7 do 8 evra po MWh viša nego u Mađarskoj, a razlike će se ponovo poravnati krajem naredne decenije. Razlozi su, s jedne strane, zasnovani na odlikama rumunskog tržišta, koje će beležiti pad proizvodnih kapaciteta u termo sektoru, na šta utiču troškovi sertifikata za emisije, u uslovima rasta tražnje za električnom energijom. Sa druge strane, u Mađarskoj se očekuje pojava konkurentnijih izvora energije.

Četiri spot tržišta su kaplovana (4M MC mehanizam) od 2014. godine. Od tada pa sve do prošle godine, u proseku, cene na rumunskom tržištu bile su niže od onih u Mađarskoj, sa razlikama koje su se kretale između 2,4 i 8,4 evra po MWh. Drugim rečima, Mađarska uvozi električnu energiju iz Rumunije. Međutim, situacija će se promeniti: ICIS predviđa ubrzani rast cena u Rumuniji, tako da će u 2020. godini rumunske cene biti više od onih u Mađarskoj, što je trend koji će potrajati do 2030. godine. Maksimalna cena na oba spot tržišta biće zabeležena u 2025. godini: 77 evra po MWh u Mađarskoj i oko 84 evra po MWh u Rumuniji. Nakon toga, cene će pasti, a do 2030. godine doći će do izjednačavanja između dva tržišta na nivou od 67 evra po MWh.

Rumunija

Termo kapaciteti za proizvodnju električne energije u Rumuniji brzo će se smanjiti sredinom naredne decenije, zbog visokih troškova za emisije. ICIS predviđa pad instalisanih kapaciteta elektrana na ugalj za 60% i gasnih postrojenja za 45%.

Kapaciteti obnovljive energije sporo će se razvijati, s obzirom na to da je Vlada Rumunije postavila neambiciozan cilj u integrisanom energetskom i ekološkom planu, a bilateralni ugovori (PPA-power purchase agreement) nisu dozvoljeni za finansiranje novih projekta.

Potražnja za električnom energijom će se povećavati za 1% godišnje, na osnovu procena kompanije Transelektrika, a jaz između proizvodnje i potrošnje, koji sada ne postoji, iznosiće 6 TWh u 2024. godine – u deficitu.

Dugoročno modeliranje ICIS-a ukazuje na povećanje cene za sertifikata CO2 na 42,3 evra u 2024. godini, što će uticati na Rumuniju mnogo više nego na druge države, s obzirom da postrojenja koja koriste rumunski lignit emituju više ugljen-dioksida od sličnih elektrana u susednim zemljama, navodi ICIS.

U intervalima sa vršnom potrošnjom, ICIS procenjuje da će se infrastruktura za uvoz električne energije sve više koristiti, što će značiti da će cene rasti.

Smanjenje proizvodnih kapaciteta, u kombinaciji s rastućim cenama goriva i troškovima emisija, dovešće do rasta cena na preko 80 evra po MWh, u godišnjem proseku, do 2024. godine, i cene će se povećavati dok ne budu puštene u komercijalni rad dve nove grupe nuklearne elektrane Cernavoda, počevši od 2029. godine.

Mađarska

Nove i efikasne elektrane na gas i nova termoelektrana Matra 3 predstavljaju ključne elemente koji će zadržati cene u Mađarskoj ispod nivoa u Rumuniji, zajedno sa uvozom sa tržišta sa kojima je Mađarska povezana. ICIS procenjuje da će se sadašnja termoelektrana na lignit Matra zatvoriti 2025. godine, kada ističe licenca, ali će nova termoelektrana na lignit od 500 MW (Matra 3) početi sa radom od 2027. godine.

Novi nuklearni kapaciteti neće biti operativni do 2030. godine, s obzirom da će proširenje elektrane Pakš biti odoloženo, ocenjuje ICIS.

Mađarski proizvodni manjak biće delimično pokriven novim, efikasnim kombinovanim gasnim postrojenjima, koja će ući u proizvodnju sredinom naredne decenije, ili kasnije, i sa instalisanom snagom nižom od procene operatora mađarske nacionalne mrežne, MAVIR.

Mađarska vlada fokusirala se na planove povećanja fotonaponskih kapaciteta, i ICIS predviđa brz rast ovih resursa. Što se tiče kapaciteta vetroparkova, čiji je bum zaustavljen 2010. godine, on će ponovo rasti od sredine decenije.

Prognoza je da će Mađarska ostati neto uvoznik električne energije do kraja posmatranog perioda (2030. godine), i imaće koristi od nižih cena u Austriji, Slovačkoj i Sloveniji. U Slovačkoj, cene su pod pritiskom zbog novih nuklearnih kapaciteta koji će biti izgrađeni, a u odnosu sa Slovenijom, Mađarska će dobiti jeftiniju energiju putem nove interkonekcije koja će biti operativna 2023. godine.

Кoji su rizici?

Rumunija: Postoji rizik da nijedan od dva nova reaktora elektrane Cernavoda ne bude završen, kao rezultat nesporazuma sa kineskim investitorom. S druge strane, Rumunija razmatra implementaciju šema kompenzacije troškova emisija, tako da bi neke od postojećih termoelektrana mogle raditi duže. Takođe, postoji politički i regulatorni rizici, koje mogu dovesti do neizvesnosti za investitore i učesnike na tržištu.

Mađarska: Postoji rizik da projekat Matra 3 neće biti realizovan, i istovremeno, da se do 2029. godine produži vek trajanja postojećih, manje efikasnih, energetskih kapaciteta. Postoji i rizik da nove kombinovane elektrane na gas ne budu izgrađene, s obzirom da je budući mehanizam tržišta kapaciteta, čije se uvođenje planira u Mađarskoj, dosta neprecizan. I ovde, ICIS govori o političkim i regulatornim rizicima.

Izvor: e-nergia.ro

 

Skinite kao PDF :

Download PDF