Rumunija: FP traži od države da blokira ponudu Hidroelektrike za imovinu ČEZ-a

25. June 2020. / Region energetika

Rumunski investicioni fond, Fond Proprietatea, pozvao je u utorak Ministarstvo ekonomije i energetike, kao većinskog akcionara Hidroelektrike, da odbije zahtev kompanije da dostavi obavezujuću ponudu za kupovinu imovine ČEZ-a.

Fond Proprietatea čvrsto veruje da potencijalna akvizicija imovine ČEZ-a od strane Hidroelektrike neće stvoriti dodatnu vrednost za akcionare i da će uticati na listing kompanije na berzi i procenu vrednosti, što će umanjiti šanse Rumunije da dobije status MSCI Emerging Market, navodi se u saopštenju Fonda.

Hidroelektrika je u vlasništvu rumunske države, koja poseduje 80,06% akcija, dok Fond Proprietatea ima udeo od 19,94%.

U martu, Hidroelektrika je saopštila da će tražiti odobrenje akcionara za podnošenje konačne ponude za preuzimanje imovine ČEZ-a u Rumuniji.

„Ako nastavi sa ovom transakcijom, dugoročno, Hidroelektrika rizikuje da preokrene napredak koji je postigla u pogledu ekonomičnosti i profitabilnosti nakon dana dubokih finansijskih borbi“, upozorava Johan Meyer, generalni direktor Franklin Templeton Investments i menadžer portfolia Fonda Proprietatea.

Po mišljenju investicionog fonda, Hidroelektrika je svojom trenutnom strukturom optimalno postavljena za prevazilaženje trenutnog izazovnog okruženja.

Akvizicija ČEZ-a nosi rizik da smanji ukupnu vrednost Hidroelektrike, s obzirom da sektori snabdevanja električnom energijom i obnovljivih izvora energije, koji su ciljani, uglavnom imaju smanjenu maržu profita u poređenju sa hidroelektranama, saopštio je FP.

Takođe, kompanija nema iskustvo u upravljanju ovim vrstama aktive i suočavanju sa izazovima koji predstoje na polju integracije. Hidroelektrika bi ušla na maloprodajno tržište, povećavajući na taj način troškove i preuzimajući administrativni teret i finansijski rizik time što će imati individualne klijente. Maloprodajno tržište je uglavnom nestabilnije i stoga rizičnije od veleprodajnog, na kome pretežno posluje Hidroelektrika.

Hidroelektrika bi takođe preuzela rizike specifične za nove poslovne sektore, procenjuje FP. Na primer, u slučaju obnovljivih izvora energije, Hidroelektrika bi preuzela regulatorni rizik vezan za zelene sertifikate. Prema mišljenju Fonda, predloženi popust za prihvatanje ovog rizika je nedovoljan i može dovesti do toga da vrednost transakcije bude precenjena, što bi sigurno bilo na štetu Hidroelektrike.

IPO kompanije Hidroelektrika bio bi ometan i odložen, zbog vremena i resursa potrebnih za proces integracije, navodi FP, dodajući da atraktivnost kompanije za investitore i eventualna valuacija mogu biti smanjeni uključivanjem novih poslovnih aktivnosti u kojima Hidroelektrika nema iskustva i koje bi mogle da stvore samo ograničene prinose.

Takođe, vrednost potencijalne transakcije nije javna i akcionari ne mogu odobriti podnošenje obavezujuće ponude bez tako važnih informacija. Pored toga, konačni uslovi ugovora o konzorcijumu za podnošenje obavezujuće ponude, koji uključuju obaveze Hidroelektrike, nisu bili dostupni akcionarima, navodi FP.

Manjinski akcionar ističe da će se Hidroelektrika posle ove transakcije zadužiti, pozajmljujući sredstva za ulaganje u manje uspešne sektore, ograničavajući tako svoj potencijal za ostvarivanje profita i smanjujući vrednost dividendi. Zbog toga bi rumunska država rizikovala da se njeni prihodi smanje u periodu kada su joj potrebna veća finansijska sredstva.

Ako Hidroelektrika preuzme imovinu ČEZ-a, učešće države u energetskom sektoru bi se povećalo, što je suprotno principima liberalizacije.

„Da budemo jasni, uvek smo podržavali i nastavljamo da podržavamo investicije u Hidroelektriku koje su korisne za kompaniju i koje povećavaju vrednost, poput prepravki koje produžavuju životni ciklus postojeće imovine i povećavaju efikasnost. Nažalost, po našoj proceni, predložena akvizicija ne ispunjava uslov stvaranja dodatne vrednosti za akcionare, koja bi prevagnula nad rizicima svojstvenim takvoj transakciji,“ dodaje Johan Meyer.

Fond Proprietatea je osnovan u decembru 2005. godine, u cilju nadoknade imovine koju je oduzela bivša komunistička vlast. Nakon međunarodnog tendera raspisanog u decembru 2008. godine, Franklin Templeton Investments je postavljen za jedinog administratora fonda u septembru 2010. godine.

Akcijama Fonda Proprietatea na Berzi u Bukureštu u utorak trgovalo se po ceni od 1,235 leva (1,24 evra).

Izvor: renewablesnow.com

Skinite kao PDF :

Download PDF