Rumunija: Hidroelektrika i Nuklearelektrika biće snažno pogođene novom uredbom

25. December 2018. / Region energetika

Veliki proizvođači električne energije u Rumuniji, Hidroelektrika i Nuklearelektrika, najviše će osetiti posledice uvođenja novih fiskalnih mera.

Dva proizvođača će, pre svega, kao i sve druge privatne i državne kompanije u sektoru energetike, morati da plate taksu od 2% na poslovne prihode iz prethodne godine, na osnovu nove uredbe.

Pored ove mere, uredba predviđa da od marta 2019. godine snabdevanje električnom energijom domaćinstava i malih komercijalnih kupaca podleže državnom regulisanju. To znači da će Nacionalna regulatorna agencija za energetiku odrediti cenu za ove potrošače, i posredno, postaviti cenu po kojoj će morati da prodaju električnu energiju na regulisanom tržištu.

Međutim, ponovno vraćanje regulisanih cena za potrošnju domaćinstava verovatno će najviše uticati na ove dve kompanije.

Državne kompanije u proizvodnom području biće najviše pogođene merom ograničavanja cena, izjavio je konsultant i bivši ministar energetike Ražvan Nikolesku nakon usvajanja uredbe.

Jedan od direktora ove dve kompanije rekao je, tražeći da ne bude citiran, da će profitabilnost kompanije biti narušena, što će zavisiti od cene i količine koju će ANRE nametnuti za regulisanu potrošnju. ANRE će morati da usvoji nove propise u kratkom roku, jer bi ova mera trebala da stupi na snagu 1. marta 2019.

Trenutno je celokupno energetsko tržište, uključujući domaćinstva, liberalizovano, a proizvođači prodaju svu električnu energiju na tržištu, na platformama berze OPCOM. Nakon toga, snabdevači, kako konkurentni, tako i snabdevači u poslednjoj instanci (ČEZ, Enel, Elektrika, E.On) kupuju ovu električnu energiju i prodaju je svojim kupcima, uključujući domaćinstva. Prvima po ceni koja je predmet pregovora,  a drugima po ceni koju postavlja ANRE.

To je bio slučaj od 1. januara 2018.  godine, a do tada je postojalo „tržište“ sa regulisanim količinama i cenama za potrošnju domaćinstava. ANRE je prvobitno nametnuo obaveznu cenu i količinu električne energije za svih 14 proizvođača električne energije u zemlji, a u poslednoj fazi liberalizacije, odnosno 2016. i 2017. godine ova obaveza odnosila se na samo dva proizvođača – Hidroelektriku i Nuklearelektriku. Razlog: proizvesti najjeftiniju električnu energiju, a politika ANRE je bila da održava niske cene električne energije za domaćinstva.

Najverovatnija opcija je da će ove dve kompanije u novoj situaciji obezbediti najveći deo potrošnje domaćinstava po traženim cenama, s obzirom da je jasna namera Vlade da zadrži niske cene.

Tu je još jedna nepoznaninca – da li će ove kompanije morati da podrže više cene drugih proizvođača?

Uredba će, putem takse od 2% prometa, najozbiljnije uticati na drugog najvećeg proizvođača električne energije u zemlji, EK Oltenia. Zbog rasta troškova za kvote CO2, za oko četiri puta u prošloj godini, kompanija će ući u minus i pre nego što uplati ovu taksu. Ako ANRE želi niske cene za domaćinstva, rešenje bi moglo biti da cene Hidroelektrike i Nuklearelektrike budu još niže, kako bi se kompenzovala viša cena EK Oltenia, zbog visokih troškova proizvodnje termoenergije.

Dakle, profitabilnost Hidroelektrika i Nuklearelektrike će zavisiti od nametnute cene i količne koja će se prodavati po ovoj ceni.

Regulisana kupovna cena za četiri snabdevača u poslednjoj instanci za snabdevanje stanovništva, za električnu energiju prouzvedenu u Hidroelektriki i Nuklearelektriki, iznosila je 121 lev (26 evra) po MWh.

Ovo je mnogo niža cena u odnosu na tržišnu, a u skladu sa novom uredbom, ukupna potrošnja domaćinstava i malih komercijalnih potrošača (do 50 zaposlenih i godišnji promet do 10 milona evra) biti pokrivena nametnutim tarifama, u periodu od tri godine.

Rizici za Hidroelektriku i Nuklearelektriku

Pre usvajanja odluke, rukovodstvo Hidroelektrike je objavilo poslovni plan koji predviđa investicije od preko 5 milijardi leva (1,07 milijardu evra) u narednih pet godina. Plan uključuje nove investicije, rehabilitaciju/modernizaciju, održavanje i akvizicije, proširenje portfolia Hidroelektrike i diversifikaciju izvora proizvodnje, rekao je Bogdan Badea, direktor kompanije, u novembru. Plan bi trebao biti usvojen na skupštini akcionara u januaru, a investicije ne mogu biti realizovane sopstvenim sredstvima, s obzirom da bi kompanija mogla ostvarivati značajno niže prihode.

U Nuklearelektriki čini se da je situacija još komplikovanija. Kompanija nije toliko profitabilna kao Hidroelektrika, ali ima značajne investicione ciljeve. Prvi je produžetak radnog veka reaktora 1, za šta je neophodno ulaganje od milijardu evra. Druga ključna investicija je završetak reaktora 3 i 4, koje bi trebalo biti realizovano u javno-privatnom partnerstvu (vode se pregovori sa kompanijom China General Nuclear, vrednost investicije je 6 milijardi evra).

Ne treba zaboraviti da će na poslovanje dve kompanije uticati odredba koja predviđa da se 35% gotovinskih sredstava državnih energetskih kompanija mora uplaćivati u budžet.

Izvor: economica.net

 

Skinite kao PDF :

Download PDF