Rumunija: Hidroelektrika na dva koraka od listinga na berzi

Fond Poprietatea, manjinski akcionar Hidroelektrike, navodi da je rumunska država kao većinski akcionar saglasna da se održi generalna skupština akcionara na kojoj će se glasati o listingu kompanije na Bukureštanskoj berzi, na predlog FP-a.

Franklin Templeton International Services, kao administrator alternativnog investicionog fonda i jedini administrator Fonda Proprietatea, obavestio je akcionare da je 28. marta 2022. godine Ministarstvo energetike kao većinski akcionar Hidroelektrika potvrdilo saglasnost da se održi sastanak akcionara kako bi se odobrilo pokretanja listinga akcija kompanije na Bukureštanskoj berzi, nakon javne ponude akcija u vlasništvu FP-a, navodi se u saopštenju. 

Skupština akcionara zakazana je za 31. mart 2022. godine i očekuje se da će predlog za IPO biti odobren. Nakon toga, akcije Hidroelektrike u vlasništvu Fonda biće ponuđene investitorima na Bukureštanskoj berzi.

Fond trenutno drži 19,94% izdatog akcijskog kapitala Hidroelektrike, što predstavlja 66,15% neto vrednosti imovine Fonda na dan 28. februara 2022. godine.

Hidroelektrika je najveći i najprofitabilniji proizvođač električne energije u Rumuniji, sa proizvodnjom od oko 17 TWh električne energije. Kompanija trenutno upravlja sa 209 postrojenja, sa ukupnom instalisanom snagom od 6.482 MW. Ovome je dodat i vetroparka Crucea.

Johan Meyer, portfolio menadžer u Fondu Proprietatea, nedavno je rekao na samitu ZF Power Summit 2022 da Hidroelektrika vredi više od 10 milijardi dolara. Da je listirana, vredela bi 10-15% više.

Izvor: e-nergia.ro

NAJNOVIJE VESTI

• March 2, 2023 Srbija: Nalazišta grafita jedinstvenog evropskog kvaliteta čine rudnik „Belkalhan“ jednim od najatraktivnijih u Evropi
• February 25, 2023 Region: Pad spot cena u sedmoj nedelji na 149 do 158 evra po MWh
• March 26, 2023 Crnogorska berza električne energije startuje 26. aprila
• March 26, 2023 Region: Da li je prošla energetska kriza?
• March 25, 2023 Evropa oživljava rudarstvo kako bi smanjila zavisnost od uvoza ključnih sirovina