Realizacija projekta izgradnje reaktora 3 i 4 nuklearne elektrane Černavoda koštala bi, prema proceni, pet milijardi evra, a vlasti analiziraju koju vrstu državne pomoći mogu da obezbede investitorima, uključujući prodaju električne energije van berze, prema dokumentu „Revidirana strategija nastavka projekta jedinica 3 i 4 Černavoda“, objavljenom na sajtu Nuklearelektrike.
Od 2009. godine, proizvođači imaju obavezu da prodaju električnu energiju na berzi, na transparentan i nediskriminatoran način, nakon skandala iz prethodnih godina, kada je jeftina električna energija isporučena „pametnim momcima“.
Dokument predviđa dve mere – mogućnost sklapanja ugovora o prodaji električne energije od strane projektne kompanije pre dobijanja licence za proizvodnju, na platformi OPCOM i van nje; i uvođenje mehanizma ugovora za razliku, po modelu koji se koristi u Velikoj Britaniji, koji predviđa podršku investicijama u proizvodne kapacitete sa niskim emisijama ugljenika.
Strategija za ovaj projekat govori i o mogućnosti obezbeđivanja državne garancije kao neophodnog sredstva za osiguravanje finansiranja investicija u velike energetske infrastrukturne projekte, koji donose dodatnu ekonomsku i društvenu vrednost, u skladu sa nacionalnim i evropskim zakonodavstvom o državnoj pomoći.
Vrednost investicije procenjuje se na pet milijardi evra, ne računajući sredstva koja su već u vlasništvu Nuklearelektrike i države.
Da bi se obezbedila ova sredstva, planirano je privlačenje privatnog kapitala od strane glavnog privatnog investitora, koje je kreditno sposoban i ima finansijski i tehnološki potencijal da iznese projekat, ali koji je spreman i da preuzme potencijalne rizike povezane sa realizacijom projekta.
Studija izvodljivosti, koju je realizovao Ernst&Young 2012. godine, pokazuje da bi investicija u dva reaktora mogla dostići 6,45 milijardi evra, ali bi ovaj iznos trebao biti revidiran nakon nove studije.
Autori revidirane studije navode da je realizacija reaktora 3 i 4 neophodna da bi se zamenili kapaciteti koji će se povući iz upotrebe u narednim godinama.
Da bi se zadovoljila potražnja za električnom energijom na srednji i dugi rok, po povoljnim cenama za potrošače, uz sigurnost snabdevanja i poštovanje principa održivog razvoja, Rumunija mora izgraditi nove, konkurentne, energetski efikasne kapacitete za pokrivanje očekivanog deficiteta kapaciteta nakon 2015. godine, sa jasnim trendom daljeg pada u periodu 2020-2025. godina, navodi se u strategiji.
Povećanje kapaciteta nukelarne elektrane Černavoda identifikovano je kao optimalno rešnje za pokrivanje deficita kapaciteta nakon 2020. godine, kako sa tehničko-ekonomskog aspekta, tako i u pogledu roka implementacije i perspektive korišćenja domaćih resursa i postojeće infrastrukture, zasnovane na CANDU tehnologiji.
Pored toga, nuklearni projekat Černavoda spada u kategoriju projekata sa niskim emisijama ugljenika, koji su apsolutno neophodni u kontekstu veoma ambicioznog plana dekarbonizacije na evropskom nivou, koji predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030. godine.
Istovremeno, neophodno je uzeti u obzir da se ovako veliki projekti odlikuju značajnim nivoom ulaganja u periodu izgradnje ali obezbeđuju sigurne i stabilne prihode tokom perioda eksploatacije – nukelarni kapaciteti imaju projektovani radni vek od 50 godina, i daju veliki doprinos sigurnosti nacionalnog sistema električne energije.
U novembru 2015. godine, Nuklearelektrika i China General Nuclear Power Corporation (CGN) potpisale su Memorandum o razumevanju za izgradnju blokova 3 i 4 nukelarne elektrane Černavoda.
Izvor: economica.net
