Rumunija: Očekuje se pad proizvodnje Hidroelektrike za 33% u maju

13. May 2020. / Region energetika

Hidroelektrika, najveći proizvođač električne energije u Rumuniji, uputila je pismeni zahtev Regulatornoj agenciji ANRE u kojem navodi da će, prema vremenskoj prognozi, proizvodnja električne energije biti smanjena do 33% u naredna tri meseca, i da kompanija ne može da obezbedi potrebnu potrošnju za regulisano tržište bez velikih gubitaka, zbog čega traži da tržište bude liberalizovano od 1. jula. Iz kompanije navode da je Dunav u aprilu imao najniži protok u poslednjih 180 godina.

U pismu Hidroelektrike navodi se da vremenske prognoze primljene krajem aprila pokazuju da će doći do značajnog pada proizvodnje u narednim mesecima, u poređenju sa inicijalnim procenama.

Pored deficita registrovanog u aprilu, i dalje će se zadržati trend pada proizvodnje električne energije, od 23% do 33% na mesečnom nivou u odnosu na procenjenu proizvodnju, navodi se u pismu kompanije.

Tako će u maju pad iznositi 33,3% (sa prognoziranih 1,75 TWh na 1,17 TWh u trenutnim uslovima), 28,8% u junu i 23,5% u julu. U junu i julu Hidroelektrika će proizvoditi, zbog niskih protoka, tek nešto više od 1 TWh.

Glavni uzrok ovih negativnih odstupanja proizvodnje Hidroelektrike u poređenju sa planom je nepovoljna hidrološka situacija, registrovana počevši od oktobra 2019. godine na tokovima Dunava i Olta, u poređenju sa višegodišnjim prosecima, navodi kompanija.

Treba napomenuti da protok Dunava, zabeležen u aprilu 2020. godione (3.435 m3/s), predstavlja odstupanje od -56,52% u odnosu na višegodišnje proseke, što je najniža vrednostu poslednjih 180 godina.

Da podsetimo, Hidroelektrika i Nuklearelektrika imaju obavezu, prema zakonu i uredbama ANRE, da ove godine prodaju određenu količinu električne energije snabdevačima u krajnjoj instanci, za snabdevanje stanovništva, po ceni koju reguliše ANRE. Cena se obračunava po obrascu: troškovi proizvodnje plus marža od 5%, što je znatno ispod tržišne cene.

U prvoj polovini ove godine, Hidroelektrika je morala da proda 1,8 TWh po ceni od 102,5 leva (21,2 evra) po MWh, a Nuklearelektrika 1,08 TWh, za 188 leva (38,9 evra) po MWh.

Tržište bi trebalo biti liberalizovano 1. januara 2021. godine.

Međutim, Nuklearelektrika je uspela da pred sudom suspenduje uredbu ANRE kojom su postavljene regulisane cene i količine, što teoretski onemogućava ANRE da donese odluku o regulisanim količinama i cenama za drugu polovinu godine.

Hidroelektrika se, dakle, našla u situaciji da uz nepovoljnu hidrološku situaciju mora da ispoštuje ugovore na regulisanom tržištu (po niskim cenama), kao i ugovore zaključene na slobodnom tržištu.

Zbog toga kompanija traži oslobađanje od obaveza prema regulisanom tržištu, jer će, ako bude na to primorana, morati da kupuje električnu energiju na slobodnom tržištu, po višoj ceni, da bi je prodavala po regulisanoj, nižoj ceni. Ovo bi dovelo da velikih gubitaka u Hidroelektriki.

Zbog toga, kompanija traži od ANRE da liberalizuje tržište od 1. jula, šest meseci ranije u odnosu na važeći plan. Hidroelektrika kaže da bi u suprotnom moglo doći do „poremećaja na energetskom tržištu sa socijalnim efektima koje je teško proceniti“.

Izvor: e-nergia.ro

 

Skinite kao PDF :

Download PDF