Rumunija verovatno neće ponovo pokrenuti nijedan od dva reaktora u nuklearnoj elektrani Černavoda najmanje još deset dana, čime se produžava gubitak oko 1,3–1,4 GW bazne proizvodnje i povećava zavisnost zemlje od uvoza tokom večernjeg perioda najveće potrošnje.
Tehnički direktor kompanije Nuclearelectrica, Emil Macovei, izjavio je da nivo Dunava i dalje nije dovoljan da omogući bezbedno ponovno pokretanje makar jednog reaktora.
Prvi blok je van pogona od 28. jula, dok je drugi blok isključen od 13. avgusta.
Ranija očekivanja bila su usmerena na novu procenu situacije oko 10. septembra.
Najnovije hidrološke prognoze sada ukazuju da se značajniji oporavak nuklearne proizvodnje neće dogoditi pre sredine septembra.
To je važno jer Černavoda uobičajeno obezbeđuje značajan deo rumunske bazne proizvodnje električne energije sa niskim marginalnim troškovima.
Njeno odsustvo značajno je promenilo elektroenergetski bilans zemlje.
Od isključenja reaktora, Rumunija se u većoj meri oslanja na ugalj, gas, hidroelektrane, obnovljive izvore i prekogranični uvoz.
Efekat je posebno izražen u večernjim satima, nakon što proizvodnja iz solarnih elektrana počne da opada.
Na day-ahead tržištima u regionu poslednjih dana više puta su beležene cene iznad 250 evra/MWh tokom večernjeg perioda najveće potrošnje u Rumuniji i susednim tržištima.
Produženi zastoj dodatno povećava izloženost takvim cenama.
Istovremeno, veći pritisak stavlja se na Mađarsku i Bugarsku, koje predstavljaju neke od glavnih potencijalnih izvora uvoza električne energije za Rumuniju.
Zbog toga je raspoloživost Černavode postala faktor koji utiče na regionalnu trgovinu električnom energijom, a ne samo na rumunsko domaće tržište.
Produženi zastoj dolazi nakon što su niski vodostaji Dunava već uticali na proizvodnju nuklearnih elektrana u drugim delovima regiona.
Mađarska elektrana Paks i bugarska Kozloduj takođe su se tokom avgusta suočavale sa hidrološkim ograničenjima.
Kozloduj je u međuvremenu obnovio deo izgubljene proizvodnje, dok Rumunija ostaje najteži slučaj.
Situacija ukazuje na sve veći klimatski rizik za velike termoelektrane i nuklearne elektrane koje zavise od rečne vode za sisteme hlađenja.
Nuklearna proizvodnja se uobičajeno smatra pouzdanim, odnosno stabilnim izvorom snabdevanja.
Međutim, dugotrajna suša može smanjiti tu pouzdanost upravo u periodu kada i hidroelektrane mogu imati smanjenu proizvodnju.
Time nastaje korelirani hidrološki rizik koji istovremeno pogađa više tehnologija proizvodnje električne energije.
Rumunija je već bila prinuđena da razmatra vanredne mere, uključujući intervencije u upravljanju vodnim resursima i privremenu podršku termoenergetskim kapacitetima.
Što duže traje zastoj nuklearnih reaktora, to će značaj ovih mera biti veći.
Uticaj se prenosi i na cene električne energije na terminskim tržištima.
Trgovci će u cene ugrađivati neizvesnost u vezi sa vremenom ponovnog pokretanja reaktora, hidrološkim uslovima i raspoloživošću fleksibilnih termoenergetskih kapaciteta.
Čak i delimično ponovno pokretanje nuklearnih kapaciteta značajno bi poboljšalo poziciju Rumunije.
Međutim, sve dok vodostaj ne bude dovoljan za bezbedan rad elektrane, elektroenergetski sistem zemlje ostaje izložen rizicima.
Ključni rizik nije samo gubitak 1,3–1,4 GW nuklearnih kapaciteta.
Problem je i u tome što nedostaje proizvodnja iz dela proizvodnog miksa koji inače obezbeđuje stabilnu i relativno jeftinu električnu energiju tokom čitavog dana.
Zbog toga je Rumunija trenutno neuobičajeno zavisna od uvoza i skupe fleksibilnosti tokom večernjih sati nestašice.
