Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), potrošnja električne energije u Rumuniji u prvih deset meseci 2025. godine iznosila je 41,46 TWh, što predstavlja pad od 0,2% u odnosu na isti period 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na relativno stabilan profil potražnje, sa značajnim razlikama među kategorijama potrošača.
Industrijska potrošnja električne energije dostigla je 31,35 TWh, što je 0,6% manje u odnosu na prošlu godinu, odražavajući slabiju industrijsku aktivnost i dobitke u efikasnosti u nekim sektorima. Nasuprot tome, potrošnja domaćinstava porasla je za 1,1%, iznoseći 9,8 TWh, što ukazuje na kontinuirani rast tražnje u stambenom sektoru. Potrošnja za javno osvetljenje znatno je smanjena za 5,1%, na približno 310,4 GWh, što se verovatno pripisuje merama energetske efikasnosti i modernizaciji infrastrukture.
Sa strane proizvodnje, ukupna proizvodnja električne energije u periodu januar–oktobar 2025. godine iznosila je 41,78 TWh, što je 4,5% manje u odnosu na isti period prošle godine. Proizvodnja u termoelektranama smanjena je za 1,8%, na 13,81 TWh, dok je proizvodnja u hidroelektranama zabeležila značajan pad od 21,7%, na 9,82 TWh, uglavnom zbog nepovoljnih hidroloških uslova.
Istovremeno, proizvodnja električne energije u nuklearnoj elektrani Černavodă porasla je za 1,6%, dostigavši 9,05 TWh, delimično kompenzujući pad u drugim izvorima proizvodnje. Proizvodnja vetroelektrana smanjena je za 4,9%, na 4,82 TWh, dok je proizvodnja solarne energije, uključujući prosumere, zabeležila snažan rast od 34,9%, dostigavši 4,28 TWh, što ukazuje na brzu ekspanziju fotonaponskih kapaciteta.
Kros-border tokovi električne energije u Rumuniji takođe su značajno porasli. Izvoz električne energije u prvih deset meseci 2025. iznosio je 11,77 TWh, što je 29,3% više u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvoz povećan za 34,9%, na 15,43 TWh, odražavajući veću integraciju tržišta i potrebe za balansiranjem u uslovima promenljive domaće proizvodnje.
Pored električne energije, ukupna proizvodnja primarnih energetskih resursa u ovom periodu iznosila je 13.709,9 hiljada tona nafte ekvivalenta, što je 2,7% manje nego u istom periodu 2024. godine. Proizvodnja uglja dostigla je 1.580,9 hiljada tona nafte ekvivalenta, što je 0,9% manje, dok je proizvodnja nafte zabeležila jači pad od 7,7%, na 2.073,3 hiljada tona nafte ekvivalenta. Proizvodnja prirodnog gasa iznosila je 6.209,4 hiljada tona nafte ekvivalenta, što predstavlja 1,2% smanjenje u odnosu na prethodnu godinu, nastavljajući postepeni pad domaće proizvodnje fosilnih goriva.
