Rumunija: Prognoziran pad proizvodnje električne energije za 7% tokom zime

16. October 2020. / Region energetika

Prosečna bruto potrošnja električne energije u Rumuniji povećaće se za oko 1,5% na godišnjem nivou tokom predstojeće zime, dok će se proizvodnja smanjiti za preko 7%, procenjuje Nacionalni dispečerski centar Operatora prenosnog sistema, Transelektrike, što znači da će Rumunija morati da se oslanja na uvoz električne energije.

Za procenu bruto potrošnje električne energije u zemlji u periodu od 1. novembra 2020. do 31. marta 2021. godine, uzimajući u obzir da i dalje postoji visok nivo neizvesnosti u vezi sa ekonomskim kretanjima u zemlji i pandemijom koronavirusa, kao i vremenskom prognozom na srednji i dugi rok, Nacionalni dispečerski centar (DEN) predvideo je sličan scenario kao za period novembar 2019. – mart 2020. godine, ažuriran korekcijama na osnovu uticaja prosečnih mesečnih temperatura. U skladu sa tim, DEN je razmatrao povećanje prosečne bruto domaće potrošnje energije za oko 1,5% u odnosu na vrednosti zabeležene u istom periodu prethodne godine, navodi se u obrazloženju nacrta Odluke Vlade o odobravanju mera koje se tiču bezbednosti rada Nacionalnog elektroenergetskog sistema tokom predostojeće zime.

Ova procena se takođe zasnivala na činjenici da su između novembra 2019. i marta 2020. zabeležene više prosečne temperature u odnosu na višegodišnji mesečni prosek u prethodne četiri godine. Zima 2019-2020. bila je znanto toplija, a najveće odstupanje od višegodišnjeg proeseka zabeleženo je u novembru prošle godine (kada je bilo u proseku toplije za 4,9 C).

Imajući u vidu bilans uvoza i izvoza električne energije u prethodnoj sezoni, za period od 1. novembra 2020. do 31. marta 2021. godine, DEN je procenio uvozni bilans za svaki mesec.

DEN procenjuje da postoji mogućnost da zbog pandemije ipak ne dođe do povećanja potrošnje električne energije, i da samim tim postoji mogućnost da uvoz električne energije neće biti potreban za pokrivanje potrošnje u svim intervalima trgovanja. Međutim, to ne mora nužno značiti da će uvoz biti manji od prognoziranog, što će zavisiti da li je cena uvozne električne energije niža od cene energije proizveden u zemlji, navodi se u dokumentu.

Sa stanovišta mreže za prenos električne energije, maksimalni prenosni kapacitet interkonekcije iznosiće oko 2.000 MW za izvoz, odnosno 2.200 MW za uvoz. U oba scenarija koje je DEN razmatrao (u umerenom scenariju potrošnja po satu iznosi 9.500 MW, a u pesimističnom 9.700 MW), opterećenje može biti pokriveno domaćom proizvodnjom i uvozom električne energije.

Razlika je što se u pesimističnom scenariju obim rezerve u sistemu smanjuje na vrednost od najviše 500 MW, ispod potrebne vrednosti od 1.000 MW, kaže se u napomeni.

Disepečer takođe upozorava da je u ovom trenutku postoji neizvesnost oko toga kako će se na nacionalni energetski sistem odraziti puna liberalizacija balansnog tržišta.

Naime, od 1. septembra 2020. godine primenjuju se nova pravila o funkcionisanju balansnog tržišta i tržišta za sistemske rezerve (sistemske tehnološke usluge). Ove promene – posebno one koje ukidaju obavezu učešća/ponude na balansnom tržištu, kao i ukidanje ograničenja cena za ponude na balansnom tržištu – sasvim sigurno će imati uticaj na način balansiranja elektroenergetskog sistema, navodi se u dokumentu.

Izvor: pofit.ro

Skinite kao PDF :

Download PDF