Rumunske vlasti započele su hitne inženjerske radove na Dunavu kako bi očuvale snabdevanje rashladnom vodom za drugi blok Nuklearne elektrane Černavoda, dok dugotrajna suša dovodi protoke reke do izuzetno niskih nivoa.
Jedan blok Nuklearne elektrane Černavoda već je isključen iz pogona. Preostali reaktor i dalje radi, ali bi dalje pogoršanje uslova za rashladnu vodu moglo dovesti do gubitka proizvodne jedinice koja obezbeđuje gotovo 20 odsto proizvodnih kapaciteta električne energije u Rumuniji.
Intervencija obuhvata uklanjanje velike stenske prepreke koja ometa rečni tok, delimično zatvaranje rukavca Bala, potapanje barži napunjenih kamenom i dodatno jaružanje rečnog korita. Cilj radova je usmeravanje većeg protoka vode ka Starom Dunavu, odnosno rukavcu koji snabdeva sistem za hlađenje Nuklearne elektrane Černavoda.
Rumunske pomorske snage pokušale su da uklone prepreku kontrolisanim eksplozijama 2. avgusta, ali prvi pokušaj nije bio uspešan. Nakon toga planiran je drugi pokušaj uz korišćenje većih količina eksploziva.
Vlasti su takođe pripremile potapanje četiri barže sa oko 500 tona kamena u rukavcu Bala. Ove strukture treba da promene raspodelu rečnog toka i očuvaju uslove na vodozahvatu koji su neophodni za rad nuklearne elektrane.
Vlada je proglasila energetsku uzbunu za ceo avgust. Najveći pritisak na elektroenergetski sistem očekuje se do oko 15. avgusta, dok planovi za vanredne situacije uključuju mogućnost uvoza električne energije i privremeno smanjenje potrošnje kod velikih industrijskih potrošača.
Prekidi u snabdevanju domaćinstava nisu očekivani, ali bi gubitak rada drugog reaktora značajno pogoršao večernji elektroenergetski bilans Rumunije. Zemlja je već bila neto uvoznik električne energije na dnevnom nivou, dok je istovremeno izvozila značajne količine prema Mađarskoj tokom perioda nestašice energije u severnom delu regiona.
Ovi inženjerski radovi pokazuju sve snažniju povezanost između upravljanja vodnim resursima i sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Izloženost Nuklearne elektrane Černavoda nije samo pitanje rada nuklearnog postrojenja, već utiče i na veleprodajne cene električne energije u Rumuniji, prekogranične tokove električne energije, upravljanje industrijskom potrošnjom i pristup Mađarske električnoj energiji iz jugoistočne Evrope.
