Energetska strategija Rumunije na Crnom moru više se ne zasniva samo na razvoju jednog energetskog resursa. Od priobalnog područja sada se očekuje da podrži čitav niz strateških aktivnosti, uključujući projekat gasa Neptun Deep, potencijalnu industriju offshore vetroelektrana kapaciteta 11,5 GW, postojeće koncesije za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, vojne aktivnosti, komercijalni pomorski saobraćaj, ribarstvo i zaštitu životne sredine. Iako to otvara značajne dugoročne mogućnosti za energetske investicije, istovremeno povećava značaj koordinisanog prostornog planiranja na moru kako bi se sprečili sukobi između različitih namena prostora pre početka izgradnje projekata.
Nacrt rumunskog plana razvoja offshore vetroelektrana definiše šest razvojnih zona ukupne površine od približno 4.000 kvadratnih kilometara. Prva faza usmerena je na tri oblasti za vetroelektrane sa fiksnim temeljima, ukupnog potencijala od 3,1 GW, što je u skladu sa ciljem zemlje da do 2035. godine instalira oko 3 GW kapaciteta energije vetra na moru. Ove lokacije nalaze se na dubinama mora između 55 i 75 metara, gde se prosečne brzine vetra na visini od 150 metara procenjuju na između 7,7 i 7,9 metara u sekundi, što predstavlja povoljne uslove za komercijalnu proizvodnju električne energije. Druga faza razvoja, procenjene snage 2,4 GW, odložena je zbog ograničenja povezanih sa vojnim zonama, dok bi treća faza nakon 2035. godine mogla omogućiti dodatnih 6 GW kroz primenu tehnologija sa fiksnim temeljima, dubokovodnih ili plutajućih offshore vetroelektrana.
Predložene oblasti za razvoj offshore vetroelektrana već pokazuju koliko je složeno uskladiti različite ekonomske aktivnosti u istom morskom prostoru. Nekoliko planiranih zona za vetroelektrane preklapa se sa koncesijama za ugljovodonike Istria, Midia, Luceafarul i Neptun, pri čemu najveća razvojna oblast obuhvata čak pet postojećih istražnih licenci. Pored odnosa sa postojećom naftnom i gasnom infrastrukturom, investitori će morati da uzmu u obzir migracione pravce ptica, staništa morskih sisara, ribarske aktivnosti, plovne koridore, podvodno kulturno nasleđe i zahteve nacionalne odbrane. Upravo će ovi faktori odlučiti koliki deo teorijskog potencijala energije vetra na moru može biti pretvoren u komercijalno održive projekte.
Istovremeno, Rumunija nastavlja razvoj jednog od svojih najvažnijih energetskih projekata kroz offshore gasni projekat Neptun Deep. Kompanije OMV Petrom i Romgaz uspešno su instalirale proizvodnu platformu Neptun Alpha, što predstavlja značajnu razvojnu prekretnicu. OMV Petrom nastavlja velika ulaganja u Neptun Deep uprkos tome što je zabeležio pad neto dobiti od 14% u prvoj polovini godine na približno 355 miliona evra, dok su ukupne kapitalne investicije u istom periodu dostigle oko 375 miliona evra. Nakon početka proizvodnje, očekuje se da će Neptun Deep postati jedan od glavnih izvora domaćeg prirodnog gasa, nadoknađujući pad proizvodnje na kopnenim nalazištima i jačajući energetsku sigurnost Rumunije i regionalnog tržišta.
Iako offshore gas i offshore vetar mogu međusobno da se dopunjuju u okviru dugoročne energetske tranzicije Rumunije, oni će se istovremeno takmičiti za ključnu infrastrukturu i industrijske resurse. Lučke kapacitete, proizvodne pogone, specijalizovane brodove za montažu, podmorske inženjerske usluge i kvalifikovanu radnu snagu biće potrebno da koriste obe industrije. Istovremeno, izvozni kablovi i trafostanice za vetroelektrane na moru zahtevaju posebne trase za priključenje, dok postojeći gasovodi i bezbednosne zone ograničavaju mogućnosti budućeg razvoja. Zbog toga će pažljivo usklađivanje redosleda realizacije projekata biti jednako važno kao i sama raspodela morskih koncesija.
Šira energetska sigurnost Rumunije i dalje je usko povezana sa razvojem događaja u čitavom regionu Crnog mora. Više od polovine sirove nafte koju prerađuju rumunske rafinerije uvozi se iz Kazahstana preko terminala Konzorcijuma kaspijskog naftovoda (CPC) u Novorosijsku, dok domaća proizvodnja pokriva manje od 30% potreba rafinerija. Privremeni poremećaji u radu tankerskog transporta nakon napada u Crnom moru primorali su Kazahstan da smanji proizvodnju dok izvoz nije obnovljen, pokazujući kako geopolitički i bezbednosni rizici u regionu mogu direktno uticati na snabdevanje Rumunije gorivom, ali i na budući razvoj energetske infrastrukture na moru.
Dugoročna investiciona atraktivnost rumunskog sektora offshore energije vetra zavisiće od mnogo više faktora od samo povoljnih uslova vetra ili dostupnosti turbinske tehnologije. Investitori će zahtevati sveobuhvatan regulatorni i infrastrukturni okvir, uključujući transparentne procedure dodele koncesija, kvalitetna geofizička istraživanja morskog dna, jasno definisane tačke priključenja na mrežu, adekvatnu lučku infrastrukturu, početne studije uticaja na životnu sredinu, mehanizme koordinacije sa odbrambenim sektorom i efikasan model podrške ili dugoročne prodaje električne energije koji može smanjiti početne projektne rizike. Dok Neptun Deep može srednjoročno ojačati energetsku sigurnost Rumunije kroz domaću proizvodnju prirodnog gasa, offshore vetroelektrane predstavljaju strateški niskougljenični resurs sposoban da podrži dugoročne ciljeve dekarbonizacije zemlje. Ukoliko se razvijaju kroz integrisani pristup planiranju, ova dva sektora mogu međusobno da se dopunjuju i ojačaju rumunsku energetsku tranziciju. Bez koordinisanog razvoja, međutim, postoji rizik da će se boriti za iste industrijske kapacitete, pomorsku infrastrukturu i investicione resurse.
