Rumunija razvija dve različite strategije ulaganja u nuklearnu energiju koje se značajno razlikuju po pitanju rizika, finansiranja i stepena zrelosti projekta. U nuklearnoj elektrani Černavoda, državna kompanija Nuclearelectrica priprema prodaju do 400 MW bazne električne energije kroz dugoročne ugovore za period od 2027. do 2046. godine, kako bi podržala revitalizaciju prvog reaktora. Istovremeno, predloženi projekat malog modularnog reaktora (SMR) u Doiceštiju i dalje se suočava sa pitanjima u vezi sa upravljanjem projektom, odgovornostima akcionara, troškovima i rokovima realizacije.
Planirana aukcija za električnu energiju iz Černavode biće organizovana kroz pet blokova za snabdevanje, uključujući tri ugovora od po 100 MW i dva ugovora od po 50 MW, što predstavlja godišnju proizvodnju od približno 3,5 TWh električne energije. Na osnovu minimalne aukcijske cene, ovi ugovori bi tokom svog trajanja mogli generisati oko 5,6 milijardi evra prihoda, bez uračunavanja usklađivanja sa inflacijom. Model određivanja cene kombinuje indeksiranu minimalnu cenu sa gornjom granicom, čime se Nuclearelectrica-i obezbeđuje dugoročna sigurnost prihoda, dok se kupci električne energije štite od prekomerne tržišne volatilnosti. U finansijskom paketu za revitalizaciju već se nalazi i kredit Evropske investicione banke (EIB) vredan 800 miliona evra.
Sa investicione perspektive, projekat Černavoda predstavlja dokazani model bankarske prihvatljivosti. Revitalizacija se zasniva na postojećem nuklearnom reaktoru sa jasno definisanim obimom radova i dugoročnim ugovorima podržanim kreditno pouzdanim partnerima prema priznatim EFET standardima. Iako investitori moraju uzeti u obzir rizike poput kašnjenja u izgradnji, prekoračenja troškova, kreditnog kvaliteta ugovornih strana i privremene zamene ugovorene proizvodnje tokom remonta reaktora, ovi izazovi mogu biti kontrolisani kroz ugovorne mehanizme i procenjeni na osnovu dugogodišnjeg operativnog iskustva elektrane.
Nasuprot tome, SMR projekat Doicešti predstavlja znatno složeniji investicioni profil. Nedavna državna revizija ukazala je na probleme povezane sa izborom lokacije, procedurama kupovine zemljišta i vlasničkom strukturom 50:50 između kompanija Nuclearelectrica i Nova Power & Gas. Prema nalazima revizije, državna kompanija preuzela je najveći deo finansijske izloženosti projekta, iako zadržava jednako vlasništvo sa privatnim partnerom. Nuclearelectrica je navela da je u razvoj projekta uložila približno 243 miliona dolara, dok su revizori ukazali na kašnjenje od oko 20 meseci i procenjeno povećanje troškova projekta od čak 3,8 milijardi dolara.
Spor oko više od 20 miliona evra troškova pripreme lokacije, kao i procene vrednosti zemljišta koje je uneo privatni partner, naglašava značaj snažnog korporativnog upravljanja u ranim fazama velikih infrastrukturnih projekata. Pre početka izgradnje prvog reaktora ove vrste, značajna vrednost se stvara kroz inženjerske studije, procene uticaja na životnu sredinu, postupke licenciranja, kupovinu zemljišta i ugovore sa dobavljačima tehnologije. Zbog toga ugovori između akcionara moraju jasno definisati obaveze finansiranja, metode procene imovine, moguće promene vlasničkih odnosa i raspodelu finansijskih rizika u slučaju kašnjenja ili otkazivanja projekta.
Nedavni vremenski uslovi dodatno su pokazali značaj otpornosti nuklearne energetike na klimatske promene. Prvi blok nuklearne elektrane Černavoda privremeno je zaustavljen nakon što je nivo vode u Dunavu pao na izuzetno niske vrednosti, što je uticalo na uslove hlađenja reaktora. Iako je drugi blok nastavio rad uz pojačan nadzor, rumunske vlasti pripremile su rezervne mere koje su uključivale povećanje proizvodnje iz gasnih elektrana, veću proizvodnju iz obnovljivih izvora, korišćenje baterijskog skladištenja i uvoz električne energije u slučaju nedostupnosti oba reaktora. Ovaj događaj pokazuje da buduće planiranje energetske sigurnosti mora uključiti otpornost sistema hlađenja i procenu uticaja dugotrajnih suša na nuklearnu proizvodnju širom regiona.
Dva rumunska nuklearna projekta zato predstavljaju suštinski različite investicione modele, a ne dve varijante iste strategije. Revitalizacija prvog bloka Černavode ima za cilj očuvanje postojeće niskougljenične proizvodnje uz podršku dugoročnih ugovora i višedecenijskog operativnog iskustva. Nasuprot tome, SMR projekat Doicešti i dalje predstavlja razvojnu inicijativu nove tehnologije čiji upravljački okvir, komercijalna struktura i finansijska održivost moraju biti jasno potvrđeni pre nego što se uloži dodatni značajan kapital. Očuvanje ove razlike biće ključno za poverenje investitora i dugoročnu kredibilnost rumunskog programa nuklearne ekspanzije.
