Rumunsko tržište baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) ubrzano prelazi iz faze velikog broja najavljenih projekata u sektor koji podržavaju značajna finansiranja i aktivna izgradnja. Prema podacima nacionalnog regulatora, trenutno se razvija 143 napredna projekta baterijskog skladištenja ukupnog kapaciteta 9.147 MW, dok se očekuje da će 36 projekata sa približno 2.050 MW kapaciteta biti pušteno u rad do kraja 2026. godine. Do kraja 2025. godine, instalirani kapacitet baterijskog skladištenja već je dostigao skoro 600 MW. Kako se primena ove tehnologije ubrzava, fokus tržišta se pomera sa same veličine projektne baze na pitanje koliko dugo će visoki prihodi od skladištenja moći da se održe usled rastuće konkurencije.
Trenutni tržišni uslovi i dalje pružaju značajne mogućnosti za prihod operatorima baterijskih sistema. Analiza ENTSO-E svrstala je Rumuniju na četvrto mesto najatraktivnijih tržišta za baterijsko skladištenje u Evropi, sa prosečnim prihodima od oko 792 evra po MW dnevno, iza Mađarske, Bugarske i Grčke. Ovi prihodi uglavnom proizlaze iz velikih razlika u cenama električne energije tokom dana, kada velika proizvodnja iz solarnih elektrana obara dnevne cene, dok ograničeni kapaciteti skladištenja i prekogranične veze stvaraju više cene tokom večernjih vršnih opterećenja. Baterije su dobro pozicionirane da iskoriste ovakve uslove kroz energetsku arbitražu i usluge balansiranja, iako se očekuje da će oba izvora prihoda postati sve konkurentnija kako novi projekti budu ulazili u pogon.
Državna podrška ima ključnu ulogu u ubrzanju razvoja sektora skladištenja. Rumunija je izdvojila 250 miliona evra iz Fonda za modernizaciju EU, od čega je 150 miliona evra namenjeno samostalnim projektima baterijskog skladištenja, a 100 miliona evra uvođenju pametnih brojila električne energije. Finansijska podrška za projekte skladištenja biće dodeljivana kroz konkurentske postupke, uz ograničenje od 69.000 evra po MWh i 15 miliona evra po kompaniji, sa ciljem instalacije najmanje 2.174 MWh novih kapaciteta skladištenja. Istovremeno, planirana ugradnja više od 800.000 pametnih brojila unaprediće praćenje mreže, tačnost obračuna, upravljanje gubicima i otvoriti dodatne mogućnosti za programe upravljanja potrošnjom (demand response).
Privatni investitori i međunarodne finansijske institucije takođe povećavaju svoje angažovanje na rumunskom tržištu skladištenja. Međunarodna finansijska korporacija (IFC) odobrila je 48,5 miliona evra za finansiranje druge faze projekta Gura Ialomitei kompanije Aukera Energy. Proširenjem će biti dodato 100 MW/200 MWh baterijskog kapaciteta, čime će ukupna veličina projekta dostići 250 MW/500 MWh. Istovremeno, Nofar Energy je pustio u rad solarnu elektranu Ghimpati snage 146 MW i trenutno integriše baterijsko skladištenje na toj lokaciji. Kompanija u Rumuniji razvija portfolio koji uključuje 849 MW solarnih kapaciteta i 2,27 GWh baterijskog skladištenja, uz ugovore o nabavci vredne približno 80 miliona evra za baterijske sisteme na projektima Ghimpati i Iepuresti ukupnog kapaciteta 860 MWh.
Baterijsko skladištenje se sve više integriše u šire projekte obnovljivih izvora energije, umesto da se razvija kao samostalna tehnologija. Tinmar Energy i EC Oltenia planiraju instalaciju baterijskih sistema uz četiri solarne elektrane ukupnog proizvodnog kapaciteta od gotovo 395 MW. Ukupna vrednost solarne investicije procenjuje se na 243–260 miliona evra, a finansiranje će biti obezbeđeno kroz Fond za modernizaciju EU, kapital akcionara i komercijalne bankarske kredite. Istovremeno, PPC Renewables razvija baterijsko skladištenje za svoju vetroelektranu Fantanele-Vest, što odražava širi trend povećanja vrednosti postojećih priključaka na mrežu kroz kombinovanje obnovljivih izvora i skladištenja energije.
Rumunski razvojni portfelj obnovljivih izvora nastavlja da raste nezapamćenim tempom. Zemlja trenutno ima oko 1.530 projekata obnovljive energije sa više od 91 GW odobrenog kapaciteta za plasman električne energije, koji čekaju priključenje na mrežu. Operatori prenosnog sistema očekuju da će približno 30,4 GW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora biti pušteno u rad između 2026. i 2035. godine. U takvim uslovima, baterijsko skladištenje više se ne posmatra kao opciono rešenje, već kao kritična komponenta elektroenergetske infrastrukture, neophodna za upravljanje zagušenjima mreže, balansiranje promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora i ublažavanje uticaja pada cena električne energije tokom perioda visoke solarne proizvodnje.
I pored povoljne perspektive, investitori sve više prepoznaju potrebu da razlikuju atraktivne ekonomske uslove rane faze razvoja tržišta od realnosti zrelijeg sektora skladištenja energije. Dok baterijski sistemi sa trajanjem od dva sata trenutno mogu ostvariti značajnu vrednost kroz iskorišćavanje večernjih skokova cena, dalji rast kapaciteta skladištenja postepeno će smanjivati razlike u cenama i pritiskati prihode ostvarene isključivo na tržištu električne energije. Zbog toga dugoročni investicioni modeli moraju uzeti u obzir smanjenje mogućnosti energetske arbitraže, zasićenje tržišta balansnih usluga, degradaciju baterija, buduće troškove proširenja kapaciteta i moguće kašnjenje priključenja na mrežu. Najotporniji će biti projekti koji kombinuju skladištenje sa obnovljivim izvorima, imaju povoljne lokacije za priključenje, obezbeđene dugoročne ugovore o kapacitetu ili snabdevaju industrijske potrošače, umesto projekata koji se oslanjaju isključivo na kratkoročnu volatilnost veleprodajnog tržišta električne energije.
