Rumunsko tržište baterijskog skladištenja energije prelazi fazu pilot-projekata i najava grantova i ulazi u novu fazu finansiranja infrastrukturnih projekata. Planirani samostalni baterijski sistem za skladištenje energije snage 127 MW i kapaciteta 254 MWh u Skorniceštiju, u okrugu Olt, obezbedio je približno 46 miliona evra duga, što predstavlja snažan signal da veliki projekti skladištenja mogu privući institucionalne kreditore kada su vlasnička struktura, pristup mreži i strategija ostvarivanja prihoda dovoljno pouzdani.
Projekat je u zajedničkom vlasništvu panevropskog nezavisnog proizvođača električne energije R.Power i kompanije Eiffel Investment Group, preko fonda Eiffel Transition Infrastructure. EBRD obezbeđuje paket finansiranja od 44 miliona evra uz podršku InvestEU garancije prvog gubitka, dok je projekat takođe dobio 15 miliona evra iz rumunskog Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (NRRP). Ovi iznosi predstavljaju različite elemente kapitalne i finansijske strukture projekta i ne treba ih tumačiti kao jednu ukupnu objavljenu vrednost investicije.
Sa dva sata trajanja skladištenja, sistem u Skorniceštiju projektovan je za pružanje nekoliko usluga koje su rumunskom elektroenergetskom tržištu sve potrebnije. To uključuje prebacivanje solarne proizvodnje u periode veće vrednosti, balansiranje oscilacija u proizvodnji iz obnovljivih izvora i brzo reagovanje na odstupanja frekvencije. Sa 127 MW/254 MWh, projekat je dovoljno veliki da značajno doprinese uslovima balansiranja na nacionalnom nivou, ali je i dalje relativno mali u poređenju sa brzo rastućim portfolijem vetroelektrana i solarnih elektrana u Rumuniji.
Finansijska struktura je verovatno najvažniji signal koji projekat šalje tržištu. Rani baterijski projekti na tržištima električne energije u razvoju često se u velikoj meri oslanjaju na grantove ili bilanse kompanija, jer kreditori imaju ograničeno iskustvo sa degradacijom baterija, operativnim prihodima i promenama tržišnih pravila. U Skorniceštiju kombinacija učešća razvojne banke, InvestEU garancije i iskusnih infrastrukturnih investitora doprinosi smanjenju tih rizika. Uspešan rad postrojenja mogao bi da obezbedi vredne podatke o performansama i poveća iskustvo kreditora sa baterijskim skladištenjem, čime bi buduće projekte u Rumuniji bilo lakše finansirati.
Rumunija ima snažne razloge da ubrza razvoj skladištenja energije. Zemlja ponovo razvija obnovljive kapacitete velikih razmera, pri čemu je u okviru druge aukcije za ugovore o razlici (CfD) dodeljeno 1.488 MW solarnih i 1,26 GW vetro kapaciteta. Istovremeno, elektroenergetski sistem suočava se sa zastarelom infrastrukturom, promenljivom proizvodnjom hidroelektrana i periodima nedostupnosti pojedinih termoenergetskih ili nuklearnih kapaciteta.
Ovi izazovi naglašavaju važnost razlikovanja između kratkoročne fleksibilnosti i dugotrajnog snabdevanja energijom. Baterija sa dva sata skladištenja ne može da zameni nuklearni reaktor tokom dugotrajne suše ili višednevnog poremećaja u snabdevanju. Ona, međutim, može da smanji nedostatke električne energije u vršnim periodima, obezbedi brze rezerve i premosti kratkotrajne poremećaje dok sporiji proizvodni kapaciteti ne odgovore. Baterije je zato najbolje posmatrati kao visokovredne resurse fleksibilnosti, a ne kao neograničene izvore električne energije.
Glavna neizvesnost i dalje se odnosi na komercijalni model. Prihodi od skladištenja mogu dolaziti iz trgovanja električnom energijom na tržištima dan unapred i unutar dana, tržišta balansiranja i pomoćnih usluga, ali svaki od tih izvora prihoda može oslabiti kako dodatni baterijski kapaciteti budu ulazili na tržište. Rumuniji će zato biti potrebna transparentna tržišna pravila, likvidno kratkoročno trgovanje i efikasan proces priključenja na mrežu koji daje prednost održivim projektima u odnosu na spekulativne prijave. Pažljivo dizajnirani dugoročni ugovori za odabrane mrežne usluge takođe bi mogli da poboljšaju finansijsku održivost projekata, bez potpunog uklanjanja izloženosti tržišnim signalima.
Skornicešti ima značaj i van granica Rumunije. Zemlja je elektroenergetski povezana sa Mađarskom, Bugarskom, Srbijom, Moldavijom i Ukrajinom, što znači da uslovi balansiranja u Rumuniji mogu uticati na tokove električne energije i cene širom Jugoistočne Evrope. Strateški pozicionirani baterijski sistemi mogu apsorbovati domaće viškove proizvodnje iz obnovljivih izvora, smanjiti potrebu za vanrednim uvozom i isporučivati električnu energiju kada se susedna tržišta suoče sa manjkom. U kombinaciji sa brzo rastućim kapacitetima za skladištenje u Bugarskoj, rumunski projekti mogli bi da doprinesu stvaranju regionalnog koridora fleksibilnosti.
Značaj Skorniceštija zato prevazilazi njegovih 254 MWh skladišnog kapaciteta. Njegova finansijska struktura — 127 MW/254 MWh, približno 46 miliona evra duga, paket finansiranja EBRD-a od 44 miliona evra, InvestEU podrška kroz garanciju prvog gubitka i 15 miliona evra finansiranja iz NRRP-a — predstavlja konkretan referentni primer razvoja sektora baterijskog skladištenja u Jugoistočnoj Evropi.
Projekat ukazuje na širu promenu: baterijsko skladištenje postepeno prelazi iz tehnologije koja zavisi od grantova i početne javne podrške u infrastrukturnu imovinu sposobnu da privuče institucionalno finansiranje. Za Rumuniju bi taj prelaz mogao da postane sve značajniji kako rastući kapaciteti solarnih i vetroelektrana stvaraju veću potrebu za fleksibilnošću čitavog elektroenergetskog sistema.
