Jugoistočna Evropa ulazi u jesen sa raznovrsnijom gasnom infrastrukturom nego u bilo kom periodu od evropske energetske krize, ali će cene verovatno ostati povišene, jer niske zalihe gasa u skladištima Evropske unije i ograničena globalna ponuda LNG-a nadmašuju poboljšanja u pogledu fizičke sigurnosti snabdevanja.
Gasom na evropskim hubovima početkom septembra trgovalo se po ceni od oko 70–73 €/MWh, dok su oktobarski ugovori bili na približno sličnim nivoima.
Skladišta gasa u Evropskoj uniji popunjena su tek oko dve trećine, što je znatno ispod uobičajenih nivoa za početak septembra i povećava osetljivost tržišta na vremenske uslove i raspoloživost LNG-a.
Za jugoistočnu Evropu, najveće poboljšanje odnosi se na infrastrukturu.
Grčka je dodatno ojačala svoju ulogu LNG kapije kroz terminale Revithoussa i Alexandroupolis, dok se Vertikalni gasni koridor proširuje prema Srbiji i Severnoj Makedoniji.
Bugarska zadržava pristup jeftinijim količinama azerbejdžanskog gasa i u septembar je ušla sa regulisanom cenom gasa od 41,60 €/MWh, što je značajno ispod nivoa na evropskim hubovima.
Rumunija ima najjaču domaću gasnu proizvodnju u regionu i trebalo bi da u narednim godinama postane još manje zavisna od uvoza kako proizvodnja u Crnom moru bude rasla.
Mađarska i Srbija i dalje imaju pristup ruskom gasu preko južnog pravca, uz postepeno proširivanje alternativnih veza.
Ove mogućnosti snabdevanja smanjuju rizik od fizičke nestašice gasa.
Međutim, one ne uklanjaju izloženost cenama.
Ako globalna ponuda LNG-a ostane ograničena, Grčka i druga tržišta koja nabavljaju gas po cenama vezanim za evropske hubove nastaviće da plaćaju nivoe bliske evropskim referentnim cenama.
Septembar bi trebalo da bude povoljniji zbog smanjenja potražnje za hlađenjem, ali će nastavak punjenja skladišta gasa podržavati potražnju.
Oktobar donosi prvi rast potrošnje povezan sa grejanjem i mogao bi da zadrži čvrste cene na hubovima TTF i CEGH, čak i kada potrošnja gasa u elektroenergetskom sektoru počne da opada u odnosu na letnje maksimume.
Osnovni scenario zato podrazumeva adekvatno fizičko snabdevanje gasom, ali skupu marginalnu ponudu, uz rizik od rasta cena ukoliko se poremećaji na Bliskom istoku intenziviraju ili Evropa uđe u zimu sa zalihama ispod ciljanog nivoa.
