Cene električne energije širom regiona Jugoistočne Evrope (SEE) produžile su svoju silaznu korekciju u 6. nedelji, sa padovima prisutnim na gotovo svim tržištima, što ukazuje na prelazak ka labavijim regionalnim fundamentima. Grčka se vratila ispod ključnog nivoa od 100 €/MWh, uz pad od -5,75% na nedeljnom nivou na 99,68 €/MWh, usled slabije tražnje i bolje izbalansiranog sistema. Italija je zabeležila izraženiji pad od -8,95% na 128,15 €/MWh, jer je blaže vreme smanjilo potrošnju, dok je dostupnost proizvodnje porasla. Medveđi trend bio je još vidljiviji na Balkanu: Bugarska i Rumunija završile su na 127,43 €/MWh, pri čemu je Rumunija bila među tržištima sa najvećim padom (-9,47%). Mađarska je oslabila -9,53% na 131,64 €/MWh, dok je Hrvatska imala najveći pad u regionu (-9,96%) na 127,11 €/MWh. Turska je ostala strukturno odvojena od ostatka regiona, sa blagim padom od -5,03% na 50,18 €/MWh zahvaljujući snažnoj domaćoj proizvodnji. Srbija je bila jedini izuzetak, sa blagim rastom od 0,93% na 98,54 €/MWh.
Na nivou cele Evrope, veleprodajne cene električne energije zabeležile su široku i oštru korekciju tokom 6. nedelje, što odražava popuštanje pritisaka u sistemu. Centralna i Istočna Evropa pokazale su snažan silazni momentum: Slovačka je pala -14,10% na 124,81 €/MWh, a Češka -11,18% na 122,00 €/MWh. Poljska je oslabila -17,43% na 127,86 €/MWh usled slabije tražnje i boljih prekograničnih tokova, dok je Slovenija pala -9,95% na 126,52 €/MWh. U Zapadnoj Evropi korekcija je bila još izraženija: Francuska je potonula -27,69% na 80,63 €/MWh zahvaljujući većoj dostupnosti nuklearne energije i slabijoj tražnji. Nemačka je pala -13,71% na 107,60 €/MWh, dok su Austrija i Švajcarska zabeležile pad od -9,34%. Beneluks tržišta pratila su negativan trend, sa dvocifrenim padovima u Belgiji i Holandiji. IPEX tržišta imala su najdramatičnije pomake, jer je Španija pala na 13,18 €/MWh, a Portugal na svega 4,56 €/MWh, usled veoma jake proizvodnje iz obnovljivih izvora i slabe tražnje, što je cene približilo graničnim troškovima proizvodnje.
Na početku tekuće nedelje cene su nastavile da se kreću naniže. Dan-unapred cene 11. februara kretale su se od 69,49 €/MWh u Albaniji i 71,70 €/MWh u Srbiji do oko 124 €/MWh u Sloveniji i Mađarskoj, što pokazuje i dalje prisutnu regionalnu disperziju, ali i jasan silazni pritisak.
Regionalna potrošnja električne energije blago je oslabila u 6. nedelji, uz pad od -0,7% na 18,33 TWh, što ukazuje na stabilne vremenske uslove i ograničen temperaturni uticaj. Italija je imala najveći apsolutni pad (-78 GWh), dok je Grčka pala -2,9% zbog blažeg vremena. Mađarska i Hrvatska zabeležile su umerena smanjenja, a Rumunija je bila gotovo nepromenjena, što ukazuje na stabilnu baznu tražnju. Bugarska se izdvojila rastom od 3,6%.
Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora u SEE opala je -6,0% na nedeljnom nivou na 3,26 TWh, jer je slabiji vetar nadjačao solidan solarni učinak. Proizvodnja iz vetra pala je -10,9% na regionalnom nivou, dok je solar porastao 13,0%, delimično ublažavajući pad. Grčka i Hrvatska zabeležile su značajne padove usled slabijeg vetra, a Turska najveći apsolutni minus. Nasuprot tome, proizvodnja u Srbiji se više nego udvostručila sa niske baze, u potpunosti zahvaljujući vetru, dok je Mađarska snažno porasla uz doprinos i vetra i sunca. Italija je takođe zabeležila rast u obe kategorije, pružajući pozitivan balans regionu.
Hidroproizvodnja je doživela snažan oporavak, sa rastom od 26,4% na 3,06 TWh zahvaljujući boljim hidrološkim uslovima i većem korišćenju akumulacija. Turska je bila glavni pokretač sa rastom od 37,2%, dok je Hrvatska zabeležila izuzetan skok sa vrlo niske baze. Grčka i Rumunija su takođe povećale proizvodnju, doprinoseći fleksibilnosti sistema. Bugarska i Mađarska imale su blage padove, a Italija je ostala uglavnom stabilna. Ukupno gledano, oporavak hidroenergije pomogao je da se nadoknadi slabiji vetar.
Termo proizvodnja u SEE opala je -6,35% na 8,36 TWh, pre svega zbog pada gasnih elektrana od -10,31%, dok je proizvodnja iz lignita i uglja ostala uglavnom stabilna. Italija i Turska smanjile su termo proizvodnju usled manjeg korišćenja gasa, dok su Bugarska i Mađarska imale primetne padove povezane sa ugljem. Rumunija je blago povećala termo proizvodnju jer je rast iz uglja nadoknadio pad gasa. Grčka i Hrvatska ostale su uglavnom stabilne, sa minimalnim promenama.
Prekogranični tokovi električne energije su se intenzivirali, uz rast neto uvoza od 10,5% na 1,33 TWh. Bugarska je zabeležila najveći pomak, sa snažnim rastom uvoza zbog zategnutijeg domaćeg bilansa. Italija je ostala dominantan uvoznik, potvrđujući svoju strukturnu zavisnost od prekograničnog snabdevanja, dok je uvoz Mađarske bio uglavnom stabilan. Sve u svemu, jači uvoz i umereni izvoz ukazuju na sve veću povezanost i dinamično izbalansirano regionalno tržište.
