Scenario toplotnog talasa za SEE trebalo bi da počne od signala potrošnje iz 25. nedelje. Regionalna potrošnja električne energije porasla je za 3,1% na 16,34 TWh, i to pre nego što je uopšte počeo puni letnji vrhunac. To ukazuje da bi potrošnja u julu i avgustu mogla značajno da poraste ako temperature istovremeno porastu u Italiji, Grčkoj, Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Bugarskoj.
Efekat na cene ne bi bio linearan. Umeren porast potrošnje može biti apsorbovan kada su dostupni hidro, vetar i uvoz. Međutim, toplotni talas postaje opasan kada se vršna potrošnja za hlađenje poklopi sa satima kada solarna proizvodnja počinje da opada. Tada dolazi do izloženosti večernjeg bloka, posebno na tržištima sa ograničenim skladištenjem i visokom zavisnošću od uvoza.
Italija bi ostala prvi tačka stresa. U 25. nedelji već je imala prosečnu cenu od 127,69 €/MWh i neto uvoz od 1,12 TWh. Kombinacija toplotnog talasa, slabije hidro proizvodnje i slabog vetra dodatno bi pojačala uvoznu zavisnost Italije i prenela pritisak na Jadranski i centralnoevropski koridor. Hrvatska bi takođe bila izložena, jer je potrošnja porasla za 9,7%, a neto uvoz za 26,0%.
Mađarska i Rumunija bi se suočile sa drugačijim tipom pritiska. Ova tržišta su već iznad 100 €/MWh (Mađarska 109,16 €/MWh, Rumunija 104,84 €/MWh). Tokom toplotnog talasa, cene bi mogle naglo da porastu ako se istovremeno zategnu uslovi u Centralnoj Evropi.
Rizik za Srbiju je složeniji. Oporavak hidro proizvodnje i dostupnost uglja mogu ublažiti unutrašnji pritisak, ali SEEPEX i dalje može da poraste ako susedna tržišta povuku izvoz. Topla nedelja sa slabim vetrom u regionu može podići cene u Srbiji čak i bez domaćeg poremećaja u proizvodnji.
Zato letnji stres scenario nije jednostavno „više potrošnje znači više cene“. Preciznije: toplota postaje ključni faktor rizika tek kada se poklopi sa slabom večernjom fleksibilnošću sistema.
