Cene električne energije širom Jugoistočne Evrope i Mađarske porasle su 13. aprila, pod uticajem jače potražnje, rasta temperatura i zaoštravanja prekograničnih tržišnih tokova. Ipak, regionalni rast nije bio ujednačen, a srpska berza SEEPEX odstupila je od šireg uzlaznog trenda i izdvojila se kao najkonkurentnije cenovno tržište u regionu.
Cene električne energije na tržištu za dan unapred (day-ahead) snažno su porasle na većini berzi. Mađarski HUPX zabeležio je 97,98 €/MWh, rumunski OPCOM 94,91 €/MWh, bugarski IBEX 91,75 €/MWh, grčki HENEX 90,06 €/MWh, hrvatski CROPEX 90,11 €/MWh, dok je slovenački BSP iznosio 85,75 €/MWh. Nasuprot tome, srpski SEEPEX je zaključio trgovanje na 77,34 €/MWh, što ga čini najnižom cenom u Jugoistočnoj Evropi. Crnogorski BELEN iznosio je 91,26 €/MWh, u skladu sa širim regionalnim kretanjima.
Ova razlika naglašava lokalne uslove snabdevanja i potvrđuje nastavak uloge Srbije kao cenovnog izuzetka u regionu. Razlika između Mađarske i Srbije porasla je na više od 20 €/MWh, što stvara arbitražne mogućnosti za prekogranične trgovce i jača atraktivnost SEEPEX-a u regionalnom trgovinskom sistemu.
Tržišta Zapadne Evrope ostala su strukturno skuplja. Nemačka je trgovala na 127,30 €/MWh, Austrija na 114,33 €/MWh, a Italija na 141,86 €/MWh, što potvrđuje trajni cenovni premium zapadnoevropskih tržišta u odnosu na Jugoistočnu Evropu. Ove razlike i dalje utiču na tokove preko interkonektora i podstiču izvoz električne energije iz Centralne i Jugoistočne Evrope ka skupljim tržištima, kada to mrežni kapaciteti dozvoljavaju.
Rast potražnje i obnovljivi izvori oblikuju tržište
Potrošnja električne energije u SEE regionu i Mađarskoj porasla je na 27.134 MW, što je povećanje od 2.247 MW u odnosu na prethodni dan, odražavajući jaču ekonomsku aktivnost i sezonske obrasce potrošnje. Ovaj rast je bio praćen blažim temperaturama i većim industrijskim opterećenjem, što je doprinelo pritisku na rast cena.
I pored veće potražnje, proizvodnu strukturu i dalje snažno određuju obnovljivi izvori energije. Proizvodnja iz solarnih elektrana naglo je porasla i značajno doprinela miksu, dok je hidroenergija ostala ključni stub fleksibilnosti sistema. U strukturi proizvodnje hidro je učestvovao sa 26%, nuklearna energija sa 24%, solarna sa 19%, ugalj sa 16%, a gas sa 12%, dok je vetar imao manji udeo.
Ukupna regionalna proizvodnja dostigla je 24.767 MW, dok je uvoz ostao umeren, što ukazuje na relativno uravnotežene sistemske uslove. Solarni output porastao je za više od 1 GW na dnevnom nivou, naglašavajući sve veći uticaj obnovljivih izvora na intraday cenovne oscilacije i volatilnost.
Prekogranični tokovi i balansiranje regiona
Prekogranični tokovi električne energije nastavili su da igraju ključnu ulogu u formiranju cena. Mađarska je ostala neto uvoznik, dok su Rumunija, Bugarska i Grčka podržavale regionalno snabdevanje. Srbija je takođe oslanjala deo balansa na uvoz, uprkos relativno nižem nivou cena.
Spread između Mađarske i Nemačke iznosio je -29,32 €/MWh, što pokazuje da su mađarske cene bile značajno niže od nemačkih i podsticale tokove električne energije od zapada ka istoku. Ovakvi odnosi naglašavaju važnost tržišnog spajanja i interkonektorskih kapaciteta.
Podaci o komercijalnim tokovima ukazuju na snažnu prekograničnu trgovinu, posebno na pravcima koji povezuju Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Grčku. Ovi tokovi potvrđuju ulogu Jugoistočne Evrope kao energetskog mosta između Centralne Evrope i Mediterana.
Intraday volatilnost i solarni uticaj
Satne cenovne krive pokazale su izraženu volatilnost, prvenstveno zbog rasta solarne proizvodnje. Tokom podnevnih sati cene su padale usled visokog fotonaponskog outputa, dok su večernji pikovi potražnje podizali cene na svim većim berzama kao što su HUPX, OPCOM, BSP i HENEX.
Ovaj obrazac odražava sve jači strukturni uticaj obnovljivih izvora. Sa daljim rastom solarnih kapaciteta, učesnici na tržištu sve više se oslanjaju na fleksibilne resurse, kao što su baterijska skladišta, gasne elektrane i prekogranična trgovina, kako bi upravljali intraday neravnotežama.
Terminska tržišta signaliziraju stabilnost
Terminska tržišta ukazuju na relativnu stabilnost uprkos rastu spot cena. Mađarski futures ugovori procenjeni su na 108 €/MWh za nedelju 16, 102 €/MWh za nedelju 17, 91 €/MWh za maj 2026. i 108 €/MWh za Cal-2026.
Tržišta goriva ostala su relativno stabilna, sa austrijskim CEGH gas benchmarkom na 46,23 €/MWh i cenom EU emisija (EUA) od 72,84 €/t. Ovi nivoi ukazuju na umerene troškove proizvodnje iz termoelektrana i sugerišu da je rast spot cena pre posledica kratkoročnih faktora nego strukturnog zaoštravanja.
Cene uglja i gasa pokazale su blagi pad, što dodatno podržava očekivanja stabilnih ili blago nižih cena električne energije u srednjem roku, naročito uz dalji rast obnovljivih kapaciteta.
Izgled tržišta
Trgovinski dan od 13. aprila ukazuje na tržište oblikovano sezonskim oporavkom potražnje, rastućim udelom obnovljivih izvora i izraženim regionalnim cenovnim razlikama. Ključni trendovi uključuju:
- rast solarne proizvodnje i njen uticaj na intraday cene
- stabilne terminske krive i uravnotežena očekivanja
- trajne razlike između Zapadne i Jugoistočne Evrope
- ulogu Srbije kao niskocenovnog energetskog čvorišta
U narednom periodu pažnja trgovaca biće usmerena na obnovljive prognoze, vremenske uslove i raspoloživost interkonektora, posebno na spread između Mađarske i Nemačke i dinamiku SEEPEX-a.
Kako se integracija Jugoistočne Evrope u evropsko tržište električne energije produbljuje, dnevna kretanja cena poput onih od 13. aprila potvrđuju rastući strateški značaj regiona u evropskom energetskom sistemu.
