Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi snažno su porasla za isporuku za 27. maj 2026., pri čemu regionalna struktura cena signalizira povratak napetijih uslova večernjeg balansiranja, jačeg angažovanja termoelektrana i veće zavisnosti od uvoza u više međusobno povezanih sistema.
Najviše cene za dan unapred ponovo su se pojavile u istočnom Balkanu i u trgovačkim zonama povezanim sa Srbijom. SEEPEX Srbija zatvorio je na nivou od 117,11 €/MWh, dok je ALPEX Albanija dostigao 116,82 €/MWh, a mađarski HUPX završio na 114,74 €/MWh. Tržište u Rumuniji (OPCOM) trgovalo je na 110,11 €/MWh, dok je bugarski IBEX porastao na 106,63 €/MWh.
Ovaj rast je posebno značajan jer su temperature u regionu ostale relativno umerene, oko 23–24°C, što ukazuje da poslednji skok cena nije bio posledica vremenskog stresa, već pre svega strukturnih balansnih tokova, prekograničnih razmena i nedostatka energije u večernjim satima.
Ključni tržišni signal došao je iz širenja raspona Mađarska–Nemačka, koji je porastao na 30,7 €/MWh, odnosno za 16 €/MWh na dnevnom nivou. Taj spread se poklopio sa naglim porastom uvoza u SEE region, pri čemu su tokovi iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Jugoistočnoj Evropi porasli na 2.540 MW, što je više za preko 1.250 MW u odnosu na prethodnu sesiju.
Regionalni sistem se sve više ponašao kao premium uvozni „ostrvski“ sistem tokom večernjih sati. Satne krive na HUPX, SEEPEX, OPCOM, IBEX i HENEX tržištima pokazale su sinhronizovane večernje pikove koji su dostizali ili prelazili 230–257 €/MWh, naročito oko 21. sata. Istovremeno, podnevna solarna depresija cena ostala je prisutna, ali znatno blaža nego tokom ranijih epizoda negativnih cena početkom maja.
Za razliku od dubokih solarno izazvanih padova cena tokom prethodnih vikenda, poslednja trgovačka sesija pokazala je otporniju unutardnevnu strukturu cena. Minimalna cena u Srbiji ostala je pozitivna na 26,4 €/MWh, dok je Mađarska pala samo do 3,6 €/MWh, što ukazuje da su uslovi viška ponude privremeno oslabili.
Struktura proizvodnje se takođe značajno promenila. Ukupna regionalna proizvodnja porasla je na 27.014 MW, dok su neto uvozi porasli na 1.591 MW. Proizvodnja iz gasa porasla je za 458 MW na dnevnom nivou, ugalj za 290 MW, vetar na 3.120 MW, dok je hidroenergija ostala stabilna na oko 6.476 MW, a solarna proizvodnja blago pala na oko 6.205 MW.
Struktura energetskog miksa pokazuje tržište koje je i dalje snažno zavisno od termoelektrične fleksibilnosti uprkos brzom rastu obnovljivih izvora. Hidro je činio oko 24% proizvodnje, solar 23%, ugalj 14%, gas 13%, vetar 12%, a nuklearna energija 12%. Uvoz je činio svega oko 2% ukupnog bilansa, ali je ostao kritično važan tokom večernjih ramp perioda.
Jedan od najjasnijih signala u regionalnoj strukturi balansiranja došao je iz komercijalnih interkonektorskih tokova. Bugarska je nastavila snažan izvoz ka Srbiji, u proseku oko 216 MW, dok su tokovi Rumunija–Mađarska prelazili 340 MW. Mađarska je ostala strukturno deficitarna, uvozeći iz Slovačke i Austrije, dok je istovremeno izvozila ka Srbiji i Hrvatskoj tokom vršnih perioda.
Srbija je ostala jedno od najnapetijih tržišta u regionu. SEEPEX cene trgovale su iznad većine susednih berzi uprkos značajnoj prekograničnoj podršci iz Mađarske, Bosne i Bugarske. Struktura cena na tržištu sve više odražava kombinaciju ograničene domaće fleksibilnosti, ograničenja termo-flote i rastuće večernje izloženosti usled rasta solarne penetracije tokom dana.
Ova dinamika postaje sve važnija za buduću ekonomiku obnovljivih projekata u Srbiji. Nastanak izraženih večernjih premija zajedno sa kompresijom dnevnih solarnih cena jača dugoročni poslovni slučaj za hibridne solarno-skladišne projekte, fleksibilno gasno balansiranje i industrijske offtake strukture koje mogu monetizovati unutardnevnu volatilnost, umesto da se oslanjaju samo na ravne bazne cene.
U međuvremenu, brzo rastući sistem baterijskog skladištenja u Bugarskoj počinje da menja šire regionalno balansiranje. Izveštaj ističe da Bugarska sada raspolaže sa oko 3.300 MW kapaciteta baterijskog skladištenja i više od 8,6 GWh energetskog kapaciteta, što je čini jednim od najintenzivnijih evropskih tržišta skladištenja u odnosu na veličinu sistema.
Ovaj razvoj je sve važniji jer se Bugarska transformiše u regionalni fleksibilni hub, sposoban da apsorbuje jeftinu dnevnu obnovljivu energiju i vraća je u sistem tokom večernjih vrhova. Ovaj mehanizam će verovatno preoblikovati prekogranične spreadove između Srbije, Rumunije, Grčke i Severne Makedonije u narednim godinama.
Terminska tržišta su takođe ojačala. Nedeljni mađarski ugovori porasli su ka 108 €/MWh, dok su nemačke i italijanske forward krive takođe krenule naviše. Cene EUA emisija ugljenika porasle su na oko 78 €/t, dodatno pojačavajući strukturni pritisak na ekonomiku uglja u Jugoistočnoj Evropi.
Za regionalne komunalne kompanije i industrijske potrošače, poslednja sesija potvrđuje širu tržišnu transformaciju. Tržište više nije definisano samo prosečnim baznim cenama. Umesto toga, vrednost se sve više koncentriše oko fleksibilnosti, brzine balansiranja, kapaciteta skladištenja i prekogranične opcionalnosti.
Ova strukturna promena postaje posebno važna u okviru CBAM industrijskog okvira, gde izvoznici i energetski intenzivna industrija sve više ne posmatraju samo udeo obnovljivih izvora, već i sposobnost satnog usklađivanja, upravljanja volatilnošću i sledljivog niskougljeničnog snabdevanja.
Najnovija tržišna konfiguracija sugeriše da Jugoistočna Evropa ulazi u raniju i intenzivniju letnju trgovačku fazu nego što se očekivalo, čak i pre nego što sezona hlađenja dostigne svoj puni vrhunac.
