Cene električne energije širom Jugoistočne Evrope (SEE) značajno su pale tokom 15. nedelje 2026. godine, usled smanjene potrošnje tokom pravoslavnog Uskrsa, povećane proizvodnje iz solarnih izvora i nižih cena prirodnog gasa, što je izvršilo snažan silazni pritisak na regionalna tržišta. Nedelja od 06. do 12. aprila 2026. bila je obeležena usklađenim bearish (medveđim) sentimentom na većini evropskih tržišta električne energije, što odražava i sezonske i fundamentalne faktore.
Day-ahead cene električne energije u regionu SEE zabeležile su dvocifrene padove, čime su poništeni zategnuti tržišni uslovi iz prethodne nedelje. Najveće korekcije zabeležene su u Bugarskoj (-24,6%), Grčkoj (-23,5%) i Rumuniji (-22,8%), zatim u Hrvatskoj (-20,3%), Srbiji (-19,3%) i Mađarskoj (-18,6%). Turska je odstupila od regionalnog trenda i zabeležila snažan rast od 28,9%, što odražava lokalne odnose ponude i potrošnje.
I pored široko rasprostranjenih padova, cenovni nivoi su i dalje strukturno visoki na pojedinim tržištima. Italija je zadržala status najskupljeg tržišta u južnoj Evropi sa prosekom od 119,89 €/MWh, zatim slede Mađarska (92,19 €/MWh) i Srbija (91,35 €/MWh). Cene u Rumuniji (88,01 €/MWh), Bugarskoj (86,02 €/MWh), Hrvatskoj (85,09 €/MWh) i Grčkoj (84,69 €/MWh) ostale su ispod granice od 100 €/MWh, dok je Turska zabeležila najnižu cenu od 24,89 €/MWh.
Regionalna potražnja za električnom energijom značajno je pala tokom nedelje, za 6,77% na nedeljnom nivou. Pad je prvenstveno posledica smanjene industrijske i komercijalne potrošnje tokom praznika pravoslavnog Uskrsa. Grčka je zabeležila pad od 13,9%, Srbija 12,9%, Bugarska 12,6%, a Hrvatska 17,0%, što pokazuje obim sezonskog usporavanja. Veće ekonomije poput Italije i Rumunije takođe su zabeležile padove od 9,5% i 9,3%.
Na strani ponude, obnovljivi izvori energije (RES) su značajno uticali na promenu proizvodne strukture. Ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala je za 6,6%, ali se unutar sektora dogodila izražena redistribucija. Proizvodnja iz vetra je pala za čak 39,8%, naročito u Grčkoj i Italiji, dok je proizvodnja iz solara porasla za 41,8%, zahvaljujući boljoj insolaciji i dužem dnevnom svetlu. Najveći rast solara zabeležen je u Turskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Italiji, što odražava sezonski prelazak ka letnjem režimu proizvodnje.
Hidroenergija je dodatno podržala sistem, sa rastom od 4,8% na nedeljnom nivou. Grčka i Italija predvodile su oporavak, dok je Rumunija zadržala stabilnu baznu proizvodnju. Hrvatska je zabeležila snažan oporavak sa niske osnove, dok je Srbija imala značajan pad hidro proizvodnje. Ukupno posmatrano, rast obnovljivih izvora i hidroenergije doprineo je pritisku na snižavanje veleprodajnih cena električne energije u regionu.
Termo proizvodnja je opala usled slabije potražnje i veće dostupnosti obnovljivih izvora. Ukupna termo proizvodnja u SEE pala je za 8,3%, pri čemu je gasna proizvodnja smanjena za 12,0%, a ugalj i lignit za 3,9%. Grčka, Rumunija, Mađarska, Italija i Srbija zabeležile su značajne padove. Nasuprot tome, Turska je povećala termo proizvodnju, pre svega iz gasa, što dodatno potvrđuje njeno odstupanje od regionalnog trenda.
Prekogranični tokovi električne energije oslablili su tokom nedelje, sa padom od 8,3%. Bugarska je značajno povećala izvoz, dok je Rumunija prešla iz marginalnog u neto izvoznika zahvaljujući boljoj domaćoj proizvodnji. Italija je ostala najveći strukturni uvoznik u regionu, dok je Srbija imala gotovo uravnotežen bilans, što ukazuje na normalizaciju regionalnih tokova.
Tržišta goriva dodatno su pojačala bearish sentiment. TTF prirodni gas na berzi u Holandiji iznosio je u proseku 47,68 €/MWh, što predstavlja pad od 6,2% na nedeljnom nivou. Cene su dostigle maksimum od 53,25 €/MWh početkom nedelje, a potom pale na 43,64 €/MWh, što odražava slabu potražnju i relativno stabilnu ponudu. Niže cene gasa direktno su smanjile troškove proizvodnje električne energije i doprinele padu cena u SEE regionu.
Fundamenti gasnog tržišta ostali su mešoviti. LNG uvoz u Grčku blago je smanjen, dok je Italija zabeležila rast, a Hrvatska manji pad. Evropa je ušla u sezonu ubrizgavanja gasa u skladišta, ali su zalihe i dalje ispod istorijskog proseka, što održava strukturalnu neizvesnost.
Trgovinska aktivnost pokazuje dominaciju velikih evropskih berzi. Italija je predvodila sa oko 19.690 GWh, zatim slede Grčka (3.130 GWh), Bugarska (2.499 GWh), Mađarska (2.280 GWh), Rumunija (1.150 GWh), Hrvatska (890 GWh), dok je Srbija zabeležila 120 GWh.
U narednom periodu, rani indikatori ukazuju na oporavak cena nakon prazničnog perioda. Day-ahead cene su na početku naredne nedelje porasle iznad 125 €/MWh u više SEE tržišta, što signalizira ponovno zatezanje tržišnih uslova i nastavak volatilnosti.
Ukupno, 15. nedelja odražava privremenu korekciju uzrokovanu sezonskom potražnjom, snažnom solarnom proizvodnjom i padom cena goriva. Iako kratkoročni izgledi zavise od vremenskih uslova, kretanja cena gasa i geopolitičkih rizika, SEE region ostaje snažno povezan sa širim evropskim energetskim tržištima, uz kontinuiranu volatilnost i trgovačke prilike.
