Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi (SEE) ulazi u letnju sezonu sa sve izraženijom podelom između zemalja koje i dalje zadržavaju izvoznu fleksibilnost i onih koje su sve više izložene višoj potražnji, većoj uvoznoj zavisnosti i nedostatku energije u večernjim satima. Tokom nedelje 25 postalo je jasno da region više ne funkcioniše kao jedinstveni tržišni blok. Dok su Italija i Mađarska trgovale u gornjem delu regionalne cenovne krive, Grčka, Bugarska i Srbija ostale su u nižem SEE cenovnom segmentu, iako su i ti tržišni segmenti u pojedinim momentima beležili rast cena.
Najjasniji signal došao je iz Italije, koja i dalje predstavlja regionalno premium tržište. Nedeljne cene na tržištu za dan unapred (day-ahead) iznosile su u proseku oko 127,69 €/MWh, što je znatno iznad nivoa zabeleženih u većini balkanskih i centralnoevropski povezanih SEE tržišta. Ovaj premium nije bio posledica samo cene goriva. Viša potražnja za električnom energijom, smanjena proizvodnja iz hidroelektrana i slabija proizvodnja vetra primorali su italijanski sistem da se u većoj meri oslanja na gasne elektrane i uvoz. Kao rezultat toga, visoke italijanske cene nastavile su da utiču na susedna tržišta kroz prekogranične trgovinske tokove, čak i u situacijama kada su domaći fundamenti u tim zemljama bili relativno stabilni.
Mađarska je takođe prešla u viši cenovni opseg, sa prosekom na HUPX tržištu od oko 109,16 €/MWh. Značaj Mađarske leži u njenoj ulozi ključne veze između SEE regiona i Centralne Evrope. Njeno tržište nije određeno samo domaćom potrošnjom i potrebama za uvozom, već i tržišnim spajanjem (market coupling), periodima nestašice i prekograničnim tokovima električne energije. Čak i kada Mađarska smanji neto uvoznu izloženost, cene mogu ostati visoke ukoliko su okolna centralnoevropska tržišta u zategnutom stanju i imaju pojačanu večernju potražnju.
Ovaj razvoj pokazuje sve veću kompleksnost SEE tržišta. Niže cene gasa više ne garantuju niže cene električne energije. Iako su se cene TTF gasa smanjile tokom nedelje, cene električne energije su porasle u Hrvatskoj, Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji i Italiji. To ukazuje da tržište električne energije sve više određuju fizička ograničenja u sistemu, raspoloživost hidroenergije, nivo proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrebe balansiranja u vršnim satima, a ne samo kretanje cena goriva.
Hrvatska je pružila još jedan snažan primer ovog trenda. Rast potražnje za električnom energijom, slabija proizvodnja vetra i veća zavisnost od uvoza doveli su do toga da su cene na CROPEX tržištu prešle nivo od 100 €/MWh. Rumunija je takođe zabeležila rast cena uprkos nižoj potražnji, što pokazuje da smanjena proizvodnja iz hidroelektrana i regionalna konvergencija cena mogu imati jači uticaj od domaćih potrošačkih trendova u formiranju veleprodajnih cena.
Nasuprot tome, Grčka i Bugarska su pokazale kako jača proizvodnja iz obnovljivih izvora može privremeno ublažiti pritisak na tržištu. Grčka je povećala svoju izvoznu poziciju, dok je Bugarska značajno povećala izvoz, uz podršku poboljšane proizvodnje iz solarnih elektrana. Iako ova tržišta i dalje ostaju izložena volatilnosti, pokazala su da dostupnost obnovljivih izvora može obezbediti kratkoročno smanjenje cena čak i u periodima viših sezonskih temperatura i povećane potrošnje.
Iz ugla trgovanja, SEE tržište postaje sve više zasnovano na razlikama u spreadovima između pojedinačnih zemalja. Više nisu presudni samo ukupni pravci kretanja cena, već sve veće razlike između tržišta. Ključni spreadovi se formiraju između Italije i Balkana, Mađarske i Srbije, Bugarske i Rumunije, kao i između Turske i šireg EU povezanog SEE regiona. Za kupce električne energije to znači da strategije hedžinga moraju biti fokusirane na izloženost vršnim satima. Za proizvođače električne energije to znači da će budući prihodi sve više zavisiti od toga kada se električna energija proizvodi, a ne samo od ukupnog obima proizvodnje.
