Dizel je i dalje dominantno gorivo u Severnoj Makedoniji tokom prethodne godine, čineći više od 74% ukupne potrošnje goriva, prema najnovijem godišnjem izveštaju Regulatorne komisije za energetiku (RKE).
Izveštaj pokazuje da je bezolovni benzin učestvovao sa 11,74% ukupne potrošnje u 2025. godini, dok je lož ulje činilo 6,61%. Tečni naftni gas (TNG) predstavljao je 5,22% tržišne strukture, što ga čini manjim, ali i dalje značajnim segmentom energetskog miksa.
Ukupna potražnja za gorivom porasla je u više kategorija tokom godine. Potrošnja benzina povećana je za 8,34% u odnosu na 2024., dok je potrošnja dizela porasla za 5,17%. Izveštaj takođe beleži rast potrošnje TNG-a i ekstra lakog lož ulja. Istovremeno, zabeležen je oštar pad potrošnje mlaznog goriva, koji je smanjen za više od 53%, uz manja smanjenja potrošnje biodizela i lož ulja.
Severna Makedonija i dalje u velikoj meri zavisi od uvoza naftnih derivata zbog ograničenih domaćih rafinerijskih kapaciteta. Oko 87% uvezenih količina goriva dolazi iz Grčke, dok Bugarska učestvuje sa nešto više od 9%. Manje količine stižu iz Albanije i Srbije, što ukazuje na regionalno koncentrisan lanac snabdevanja.
Predsednik RKE Aco Ristov potvrdio je da je regulator tokom 2025. završio proces relicenciranja velikih naftnih kompanija, sa ciljem obezbeđivanja stabilnih uslova snabdevanja gorivom u narednoj deceniji. Istovremeno, vlada ispituje navode da su pojedine kompanije učestvovale u preprodaji goriva, kupujući ga po povlašćenim cenama na domaćem tržištu i izvozeći ga u susedne zemlje.
Premijer Hristijan Mickoski naveo je da su vlasti dobile informacije da su određene firme izvozile benzin i dizel nabavljen po nižim cenama od kompanije OKTA ka tržištima u regionu. Zvaničnici su naglasili da Severna Makedonija nije uvela zabrane izvoza ili reeksporta goriva, za razliku od nekih susednih država, ali su upozorili na spekulativne tržišne prakse.
Potrošnja prirodnog gasa u zemlji i dalje ostaje relativno niska. Prema podacima RKE, postrojenja za daljinsko grejanje i kogeneraciju čine oko 85% ukupne potrošnje gasa, dok industrijski potrošači učestvuju sa oko 13%. Potrošnja domaćinstava je minimalna zbog ograničene dostupnosti distributivne infrastrukture.
Regulator je naveo da je tokom prošle godine osam kompanija uvozilo prirodni gas, što je doprinelo većoj konkurenciji na tržištu. Pored toga, skopska kompanija Enerdzi Ekolink, bivša Toplana Skoplje Sever, dobila je licence za proizvodnju i snabdevanje toplotnom energijom.
Gasni sektor Severne Makedonije i dalje je ograničen nedovoljno razvijenom infrastrukturom. Zemlja nema razvijenu nacionalnu distributivnu mrežu, a postojeći gasovodi uglavnom povezuju granicu sa Bugarskom, Skoplje i nekoliko industrijskih zona. Zbog toga veliki broj gradova i naseljenih mesta i dalje nema pristup prirodnom gasu.
Zemlja je u potpunosti zavisna od uvoza gasa, koji se uglavnom doprema preko Bugarske. Iako se gasifikacioni projekti godinama planiraju, njihova realizacija napreduje sporo zbog političkih, finansijskih i administrativnih prepreka, što ovaj sektor ostavlja strukturno nerazvijenim u poređenju sa regionalnim zemljama.
