Severna Makedonija: Električna energija i gas za četiri meseca „istopili“ oko 300 miliona evra državnih deviznih rezervi

, Region energetika

Nesposobnost makedonske državne elektroprivrede ESM i loše planiranje u kombinaciji sa inercijom nadležnih ministarstava za prva četiri meseca ove godine napravili su manjak u deviznim rezervama zemlje od oko 300 miliona evra. 

Umesto da zajedno sa ESM-om „hedžuju“ rizik od izvesnog poskupljenja električne energije na berzi u avgustu prošle godine ministarstva su čekala da „dođu u ofsajd” i u novembru su posegla za banalnim i trivijalnim rešenjem, proglašavajući energetsku krizu. 

Time su sebi dali legitimitet da iz državnog budžeta isplaćaju sredstva za nabavku gasa za grejanje Skoplja i uvoz skupe električne energije po cenama na mađarskoj berzi HUPEX. Pritom su izložili brojne privatne kompanije i opštine, kao i njihova javna komunalna preduzeća troškovima električne energije od preko 200 evra po MWh. 

Ministar ekonomije Bekteši najavio je da će preispitati odgovornost generalnog direktora ESM-a Vaska Kovačevskog i njegovog tima po okončanju eneregtske krize.

Postavlja se pitanje – nakon što je potrošeno oko 200 miliona evra deviznih rezervi za uvoz električne energije i preko 100 miliona evra za uvoz prirodnog gasa – ko je obavljao kupovinu po najvišim cenama u decembru 2021. i januaru ove godine? 

Uvoz prirodnog gasa i električne energije po berzanskim cenama od početka januara do kraja aprila „istopio“ je oko 300 miliona evra državnih deviznih rezervi Severne Makedonije. 

Zvanični podaci u najnovijoj analizi Faktora pokazuju da su devizne rezerve zemlje od januara do aprila smanjene za više od 400 miliona evra. U pitanju su zvanični podaci koje je objavila Narodna banka, institucija koja organizuje i kontroliše devizno tržište. Oni potvrđuju da je potražnja za devizama i smanjenje deviznih rezervi u velikoj meri posledica uvoza energenata.

Promene u deviznim rezervama od početka godine uglavnom odražavaju rastuće potrebe kompanija za devizama zbog većeg uvoza energenata u uslovima značajnog rasta globalnih cena ovih proizvoda, objasnila je Centralna banka.

Domaći proizvođač ESM kontinuirano beleži pad proizvodnje, posebno u termoelektranama REК Bitolj i TE Oslomej, jer ne koristi ni 60% instalisanog termo kapaciteta. Nesposobnost rukovodstva ESM-a je ključni razlog za visoku izloženost deviznih rezervi plaćanju troškova uvoza električne energije. Severna Makedonija takođe mora da uvozi i druge energente, poput prirodnog gasa i naftnih derivata, jer ih nema kod kuće.

Iz podataka dostupnih na sajtu operatora elektroenergetskog sistema MEPSO, u januaru i februaru ove godine uvezeno je preko 530.000 MWh električne energije. Podaci za mart i april još nisu dostupni. U pitanju je uvoz za potrebe domaće privrede, ali i za balansiranje neravnoteže  izazvane deficitom domaće proizvodnje. 

U ovom periodu, prema zvaničnim podacima Narodne banke, devizne rezerve države smanjene su za više od 250 miliona evra zbog uvoza skupih energenata (električna energija, prirodni gas, mazut i naftni derivati).

Međutim, nisu javno dostupni podaci koliko je ESM platio za troškove balansiranja u period januar – april, ali oni su prema izveštaju eneregtskog regulatora prošle godine premašili 80 miliona evra.

Uvoz se uglavnom plaća u stranoj valuti po cenama na HUPX berzi u Mađarskoj. Upravo je visoka berzanska cena iscrpela državne devizne rezerve s obzirom da se uvezena energija plaća u domaćoj valuti.

Izvor: faktor.mk