Evropski sektor energije vetra učvrstio je svoju ulogu kao jedan od ključnih stubova elektroenergetskog sistema kontinenta. Najnoviji godišnji podaci evropske industrije vetra pokazuju da je do kraja 2025. godine u Evropi instalirano ukupno 304 GW kapaciteta vetra, uključujući 265 GW na kopnu i 39 GW na moru. Ovaj obim svrstava energiju vetra među strukturno najvažnije tehnologije u energetskoj tranziciji Evrope.
Tokom same 2025. godine, Evropa je dodala 19,1 GW novih kapaciteta vetra, pri čemu je oko 90 % izgrađeno na kopnu. U okviru EU-27 instalirano je 15,1 GW novih projekata, što predstavlja rast od 16 % u odnosu na 2024. godinu. Energija vetra činila je oko 19 % ukupne potrošnje električne energije u EU, dok su pojedina tržišta pokazala znatno dublju integraciju ove tehnologije.
Zemlje poput Danske proizvodile su približno 50 % električne energije iz vetra, dok su Litvanija i Irska dostigle oko 33 %, a Švedska oko 30 %. Ovi podaci jasno ilustruju kako je energija vetra evoluirala iz marginalne obnovljive tehnologije u centralnu komponentu elektroenergetskih portfolija širom Evrope.
Nemačka je ostala glavni pokretač rasta kapaciteta vetra na kontinentu. Tokom 2025. godine instalirala je 5,7 GW novih kapaciteta, čime je zadržala poziciju najvećeg tržišta vetra u Evropi. Slede je Turska sa 2,1 GW, Švedska sa 1,8 GW, Španija sa 1,6 GW, Francuska sa 1,4 GW i Ujedinjeno Kraljevstvo sa 1,3 GW novih instalacija.
Investiciona aktivnost nastavila je da se ubrzava. Donete su odluke o finansiranju projekata vetra u vrednosti od 45 milijardi evra, koje pokrivaju projekte ukupnog kapaciteta od 20,9 GW. Ovi tokovi kapitala jasno ukazuju da je sledeća faza razvoja vetroenergije već u pripremi kroz postojeće projektne pipeline-ove.
Jugoistočna Evropa i dalje ima mali udeo u ukupnim kapacitetima vetra
Uprkos brzom rastu širom Evrope, zemlje Jugoistočne Evrope i dalje imaju relativno skroman udeo u ukupnim kapacitetima vetra. Istorijski gledano, elektroenergetski sistemi regiona oslanjali su se na termoelektrane na ugalj i velike hidroelektrane, zbog čega je razvoj vetra kasnio u odnosu na Zapadnu i Severnu Evropu.
Do kraja 2025. godine region Jugoistočne Evrope imao je oko 2,56 GW instaliranog kapaciteta vetra, što predstavlja manje od 1 % ukupnog evropskog kapaciteta. Ipak, poslednjih godina vidljiv je postepen ali jasan zaokret ka investicijama u vetroenergiju širom Zapadnog Balkana i susednih tržišta.
U okviru regiona, Hrvatska trenutno prednjači po instaliranim kapacitetima vetra, a sledi je Srbija, dok Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina razvijaju rastući portfolio projekata srednje veličine. Slovenija, s druge strane, i dalje u velikoj meri izostaje iz ovog razvoja.
Najnovija regionalna analiza udruženja za obnovljive izvore energije OIE Srbija pokazuje da Jugoistočna Evropa ulazi u aktivniju fazu investicija u vetar, ali da se tempo i obim razvoja značajno razlikuju među državama.
Hrvatska je već izgradila značajan broj operativnih vetroparkova. Srbija širi kapacitete kroz kombinaciju privatnih investitora i državnih ulaganja. Crna Gora i Severna Makedonija ulaze u novu fazu razvoja, dok Bosna i Hercegovina napreduje kroz partnerstva domaćih i međunarodnih aktera.
Srbija razvija raznovrstan portfolio vetroelektrana
Srbija trenutno predstavlja drugo najveće tržište vetra u Jugoistočnoj Evropi, sa 13 operativnih vetroparkova ukupnog kapaciteta 824,2 MW.
Tokom 2025. godine priključeno je dodatnih 199 MW, što predstavlja rast od 24 % u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj napredak odražava sve raznovrsniji investicioni ekosistem koji uključuje međunarodne developere, domaće kompanije i državu.
Najveći projekat u Srbiji je vetropark Čibuk 1, sa kapacitetom od 158 MW. Projekat je razvila kompanija Vetroelektrane Balkana, uz finansiranje od 270 miliona evra koje su obezbedili IFC i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Značajan projekat je i vetropark Kovačica, sa kapacitetom od 104,5 MW, razvijen od strane kompanije Electrawinds K-Wind, uz investiciju od oko 189 miliona evra i finansijsku podršku Erste banke i EBRD-a.
Dodatne kapacitete čine vetropark Alibunar (42 MW), projekat Malibunar (8 MW), kao i noviji projekat Čibuk 2 sa 154 MW instalirane snage, iza kog stoje Masdar i Taaleri.
Vetropark Pupin, sa kapacitetom od 94 MW i investicijom od oko 100 miliona evra, predstavlja još jedan značajan projekat u razvoju sektora.
Elektroprivreda Srbije (EPS) ušla je u sektor vetra izgradnjom vetroparka Kostolac, prvog projekta ovog tipa u okviru državnog preduzeća, sa 66 MW kapaciteta i 20 turbina.
U istočnoj Srbiji razvijen je projekat Krivača, kapaciteta 103,3 MW i vrednosti 155 miliona evra, kroz saradnju MK Grupe i slovenačkog fonda Alfi.
Platforma MK-Fintel Wind realizovala je više projekata, uključujući La Piccolina (6,6 MW), Košava (68 MW) i Kula (9,9 MW), čime dodatno doprinosi diverzifikaciji domaćeg vetro sektora.
Među manjim projektima izdvajaju se Alibunar I (9 MW) i Devreč (0,6 MW), prvi vetrogenerator u Srbiji, koji ima istorijski značaj za razvoj sektora.
Hrvatska ostaje regionalni lider u vetroenergiji
Hrvatska zadržava vodeću poziciju u regionu po instaliranim kapacitetima vetra.
Do novembra 2025. godine imala je 29 operativnih vetroparkova ukupne snage 1.181 MW, uz dodatne kapacitete u izgradnji, što potvrđuje kontinuirani rast i stabilan razvoj sektora.
Najveći projekti uključuju Senj (156 MW), Krš-Pađene (142 MW) i ZD2P&3P kompleks (125 MW), koji čine okosnicu hrvatske energetske tranzicije.
Crna Gora postepeno širi kapacitete vetra
Crna Gora razvija sektor vetra sporijim tempom, ali uz stabilan napredak.
Projekti Krnovo (72 MW) i Možura (46 MW) predstavljaju osnovu postojećih kapaciteta, uz ukupno 118 MW instalirane snage.
U toku je izgradnja vetroparka Gvozd (54 MW), koji finansira EBRD, što ukazuje na nastavak investicionog ciklusa u zemlji.
Severna Makedonija ulazi u novu fazu razvoja vetra
Severna Makedonija je tokom 2025. povećala kapacitete na 103 MW, uz nove projekte kao što su Bogoslovec i Dren.
Planirani projekti poput Rosomana i velikog kompleksa Štip (400 MW) ukazuju na ambiciozan razvojni plan sektora vetra u narednim godinama.
Bosna i Hercegovina beleži postepen rast
Bosna i Hercegovina ima 244 MW instaliranih kapaciteta vetra, uz projekte kao što su Mesihovina i Podveležje.
Novi projekti poput Bitovnje, Vlašića i Ivovika pokazuju rast interesovanja privatnih i međunarodnih investitora za ovo tržište.
Slovenija ostaje marginalno tržište vetra
Slovenija i dalje ima veoma ograničene kapacitete vetra, sa svega nekoliko malih projekata ukupne snage ispod 5 MW.
Ovo ukazuje na značajan zaostatak u odnosu na region i Evropu, uprkos potencijalima za razvoj.
Kapaciteti vetra u regionu mogli bi se udvostručiti do 2030. godine
Projekcije ukazuju da bi Evropa mogla instalirati čak 151 GW novih kapaciteta do 2030. godine, uz prosečno 30 GW godišnje.
U Jugoistočnoj Evropi kapaciteti bi mogli preći 5,19 GW, što predstavlja rast od preko 100 % u odnosu na trenutni nivo.
Do 2030. Srbija bi mogla dostići oko 2.100 MW, Hrvatska 1.640 MW, Severna Makedonija 520 MW, Bosna i Hercegovina 510 MW, a Crna Gora 310 MW, dok bi Slovenija mogla preći 100 MW.
Za ostvarenje ovih ciljeva biće neophodni brži administrativni postupci, jača prenosna infrastruktura i stabilan regulatorni okvir, kako bi se omogućio dalji ubrzani razvoj vetroenergetskog sektora u regionu.
