Tri različita elektroenergetska sistema šalju isti tržišni signal. Hrvatska u određenim delovima dana proizvodi previše električne energije iz solarnih elektrana. Kipar se suočava sa izazovom održavanja stabilnog snabdevanja nakon zalaska sunca. Rumunija počinje da finansira baterijska skladišta na nivou komunalnih i velikih energetskih sistema. Zajedno, ovi primeri pokazuju da skladištenje energije prelazi iz eksperimentalne tehnologije u ključnu infrastrukturu elektroenergetskog sistema.
Hrvatska je tokom 2025. godine zabeležila 257 sati sa negativnim cenama električne energije, u poređenju sa 196 sati u 2024. godini. Periodi negativnih cena bili su najizraženiji tokom proleća i sunčanih nedelja, kada je proizvodnja iz solarnih elektrana bila visoka, dok je potražnja bila relativno niska. Ipak, ukupni kapacitet baterijskih sistema u Hrvatskoj iznosio je svega oko 11 MW u martu 2026. godine.
Neravnoteža je jednostavna. Dodatne solarne elektrane povećavaju proizvodnju jeftine električne energije u podnevnim satima, ali bez skladištenja ili fleksibilne potrošnje dodatno produbljuju efekat obaranja cena zbog velike proizvodnje iz obnovljivih izvora (price cannibalisation). Proizvođači mogu isporučivati više električne energije, ali ostvarivati manju vrednost po proizvedenom megavat-satu. Negativne cene postaju signal da elektroenergetskom sistemu više nedostaje fleksibilnost nego dodatna nekontrolisana dnevna proizvodnja.
Kipar pokazuje drugu stranu istog problema. Ostrvo raspolaže sa više od 1.000 MW konvencionalnih proizvodnih kapaciteta i više od 1.000 MW solarnih kapaciteta, što obezbeđuje dovoljno energije tokom dnevnih sati. Rizik se pojavljuje u ranim večernjim satima, kada temperature i potreba za klimatizacijom ostaju visoke, dok proizvodnja iz fotonaponskih elektrana naglo opada nakon zalaska sunca. Vlada očekuje da će do januara 2027. godine biti instalirano 120 MW baterijskih skladišta kako bi se rešio ovaj problem.
Rumunija operativnu potrebu pretvara u projekte koji mogu da se finansiraju. Kompanija Aukera obezbedila je paket finansiranja od 48,5 miliona evra za drugu fazu baterijskog sistema Gura Ialomiței, uključujući 40 miliona evra kapitalnog finansiranja (CAPEX) i dodatnih 8,5 miliona evra za finansiranje PDV-a. Proširenje donosi dodatnih 100 MW/200 MWh, čime ukupan kapacitet projekta raste na 250 MW/500 MWh. Objavljeno CAPEX finansiranje za drugu fazu odgovara približno trošku od 200 evra po kWh.
Kompanija PPC Renewables Romania razvija baterijski sistem snage 45,72 MW i kapaciteta 91,44 MWh uz vetropark Fântânele-Vest, vredan 18,8 miliona evra, što odgovara približno 206 evra po kWh. Fond za modernizaciju EU učestvuje sa oko 8,3% ukupne vrednosti projekta. Sličnost ova dva objavljena troška po jedinici kapaciteta daje investitorima i bankama novi regionalni reper za dvosatna baterijska skladišta energije.
Komercijalni model baterija je širi od jednostavne kupovine jeftine i prodaje skupe energije tokom dana i noći. Baterijski sistemi mogu pružati usluge balansiranja, regulaciju frekvencije, upravljanje zagušenjima mreže, optimizaciju unutardnevnog trgovanja i smanjenje troškova odstupanja od planirane proizvodnje.
Baterija povezana sa solarnom elektranom pomera proizvodnju iz podnevnih sati ka večernjem periodu kada je potražnja veća. Sistem povezan sa vetroelektranom ima drugačiju funkciju – ublažava odstupanja između prognozirane i stvarne proizvodnje, koristi višak energije koji bi inače bio ograničen i poboljšava pouzdanost isporuke prema tržišnim obavezama. Zbog većeg faktora iskorišćenja i ravnomernijeg profila proizvodnje, vetroelektrane zahtevaju drugačiji model prihoda u odnosu na solarne projekte.
Finansijska održivost projekata zavisiće od toga koliko različitih izvora prihoda može biti ugovoreno unapred. Čisto tržišno trgovanje razlikama između niskih i visokih cena (merchant arbitrage) nosi rizik smanjenja profitnih marži kako se na tržištu bude pojavljivalo sve više baterijskih sistema. Projekti koji kombinuju ugovore za mrežne usluge, mehanizme kapaciteta ili integraciju sa obnovljivim izvorima mogu obezbediti stabilnije tokove prihoda i sigurniju otplatu dugovanja.
Regulatorni okvir ostaje jednako važan. Prava na priključenje, pravila za punjenje i pražnjenje baterija, dvostruko oporezivanje uvezene i izvezene električne energije, pristup tržištima balansne energije i tretman u okviru sistema podrške obnovljivim izvorima mogu odlučiti da li će tehnički uspešan projekat postati i finansijski održiv.
Odluka Hrvatske da obustavi tržišne premije tokom perioda negativnih cena već povećava motivaciju investitora da razvijaju skladišne kapacitete.
Region prelazi iz faze nedostatka proizvodnih kapaciteta u fazu nedostatka fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Sledeća etapa razvoja obnovljive energije neće se meriti samo brojem instaliranih megavata, već i sposobnošću sistema da električnu energiju prebaci iz trenutka kada je proizvedena u trenutak kada ona ima najveću tržišnu vrednost.
