Nagli porast cena gasa u Evropi, izazvan geopolitičkim tenzijama i poremećajima u globalnim energetskim lancima snabdevanja, oživeo je dinamiku tržišta energije koja je u poslednjim godinama postepeno gubila na značaju. Kako su cene prirodnog gasa skočile za više od 50% na evropskim tržištima, elektroprivredna preduzeća počela su da preispituju strukturu troškova proizvodnje električne energije. Neposredan rezultat bio je povratak ka proizvodnji električne energije iz termoelektrana na ugalj, što je međunarodne cene termo-uglja podiglo za 26% na približno 133 dolara po toni.
Za jugoistočnu Evropu, gde ugalj i dalje čini značajan deo miks-a proizvodnje električne energije, ovaj razvoj događaja ima značajne posledice za regionalnu trgovinu električnom energijom i prekogranične tokove struje. Dok su zapadnoevropske zemlje postepeno smanjivale kapacitet ugaljnih elektrana kao deo strategija dekarbonizacije, mnogi balkanski energetski sistemi i dalje se oslanjaju na termoelektrane na lignit. Ove elektrane često rade kao bazne jedinice koje pokrivaju domaću potrošnju, ali u periodima visokih cena gasa mogu postati izuzetno konkurentni izvoznici električne energije.
Ugaljane u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji zajedno predstavljaju jedan od najvećih klastera lignitne proizvodnje u Evropi. Kompleksi poput Nikola Tesla u Srbiji, termoelektrane Tuzla i Kakanj u Bosni, i bugarske Maritsa East elektrane proizvode struju po troškovima koji su uglavnom određeni domaćom eksploatacijom lignita, a ne uvoznim gorivima. Ova strukturna prednost postaje posebno važna kada uvozni gas poskupi.
Kada cene gasa naglo rastu, gasne elektrane doživljavaju trenutno povećanje marginalnih troškova proizvodnje. Električna energija proizvedena iz gasa postaje skuplja, podižući veloprodajne cene električne energije na povezanim tržištima. U takvim okolnostima, ugaljane sa stabilnijim troškovima goriva mogu iznenada postati konkurentni izvoznici električne energije u susedna tržišta gde bi gasne elektrane inače formirale marginalnu cenu.
Ova dinamika nije nova za evropska tržišta električne energije. Slični prelazi sa gasa na ugalj dešavali su se tokom energetske krize nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022., kada su nekoliko evropskih zemalja privremeno povećale proizvodnju struje iz ugalja kao odgovor na ekstremno visoke cene gasa. Međutim, otpornost lignitnog kapaciteta u jugoistočnoj Evropi čini region posebno osetljivim na ovu dinamiku prelaska goriva.
Tokovi trgovine električnom energijom često brzo reaguju na ovakve promene u marginalnim troškovima proizvodnje. Kada proizvodnja iz ugalja postane jeftinija od gasne u susednim tržištima, trgovci mogu izvoziti električnu energiju iz sistema koji dominira lignitom ka tržištima gde gasne jedinice određuju marginalnu cenu. Ovi prekogranični tokovi mogu se odvijati preko interkonekcija koje povezuju Srbiju sa Mađarskom i Rumunijom, Bugarsku sa Grčkom i Rumunijom, i Bosnu sa Hrvatskom.
Ekonomika ovih trgovinskih tokova u velikoj meri zavisi od relativnih troškova goriva i režima cenovnog oporezivanja ugljen-dioksida na evropskim tržištima. Ugaljane obično snose veće troškove emisija pod EU sistemom trgovine emisijama (EU ETS). Ipak, mnoge zemlje Zapadnog Balkana još nisu potpuno integrisane u EU sistem, što znači da njihove lignitne elektrane mogu poslovati bez istog nivoa troškova emisija kao elektrane u državama članicama EU.
Ova razlika u režimima cenovnog oporezivanja može stvoriti privremene konkurentske prednosti za izvoze električne energije iz lignitnih elektrana van EU kada cene gasa naglo rastu. Trgovci pomno prate cenu razlike između tržišta, jer od toga zavisi da li će prekogranični tokovi električne energije ići ka centralnoj Evropi ili ostati unutar domaćih tržišta.
Nedavni skok cena uglja odražava rast potražnje od strane elektroprivreda koje traže alternative skupom gasu. Evropski i azijski proizvođači električne energije povećali su kupovinu termo-uglja kako bi osigurali dovoljne zalihe ukoliko cene gasa ostanu visoke. Iako su cene uglja porasle zbog ove potražnje, relativni rast je manji nego kod gasa, što održava privremenu troškovnu prednost uglja u proizvodnji električne energije.
Za jugoistočnu Evropu, ova situacija potvrđuje ulogu regiona kao fleksibilne zone snabdevanja električnom energijom unutar šireg evropskog sistema. Tokom perioda visokih cena gasa ili nedostatka proizvodnje iz obnovljivih izvora u Zapadnoj Evropi, električna energija proizvedena iz lignitnih elektrana na Balkanu može stabilizovati regionalna tržišta snabdevanjem dodatne količine kroz prekograničnu trgovinu.
Međutim, dugoročna perspektiva uglja u jugoistočnoj Evropi ostaje neizvesna. Evropska klimatska politika i postepena integracija tržišta električne energije Zapadnog Balkana u EU regulatorne okvire očekuje se da uvedu mehanizme cenovnog oporezivanja uglja, što će povećati troškove proizvodnje iz lignita. Nekoliko zemalja u regionu takođe je najavilo planove za smanjenje zavisnosti od uglja u narednim decenijama.
Ipak, trenutni energetski šok jasno pokazuje da ugalj i dalje igra važnu stabilizujuću ulogu u evropskom sistemu električne energije. Kada gasna tržišta dožive naglu volatilnost, termoelektrane na ugalj mogu funkcionisati kao buffer, pomažući da se održi snabdevanje električnom energijom i ublaže skokovi cena.
U jugoistočnoj Evropi, ova stabilizujuća funkcija posebno je izražena jer su resursi lignita i infrastrukturni kapaciteti već prisutni. Iako dugoročna evropska energetska politika teži dekarbonizaciji i širenju obnovljivih izvora, kratkoročna tržišna dinamika i dalje omogućava uglju da utiče na formiranje cena električne energije i prekogranične trgovačke tokove.
Sve dok gas i dalje određuje marginalne cene električne energije u velikom delu Evrope, prelazak između gasa i uglja ostaje važan mehanizam koji oblikuje tržišta električne energije. Jugoistočna Evropa, sa značajnim lignitnim kapacitetima i strateškim položajem unutar međusobno povezanih evropskih energetskih mreža, nastaviće da igra ključnu ulogu u ovom procesu balansiranja.
