Nuklearna elektrana Krško, u zajedničkom vlasništvu Slovenije i Hrvatske, proizvela je 495.096 MWh neto električne energije u junu 2026. godine, čime je premašila mesečni plan proizvodnje za približno 1%.
Planirana proizvodnja za taj mesec iznosila je 490.000 MWh. Rezultat je takođe bio viši u odnosu na 491.609 MWh proizvedenih u junu 2025. godine, kada je proizvodnja premašila odgovarajući plan za 0,33%.
Krško je ostvarilo faktor raspoloživosti i faktor iskorišćenja kapaciteta od 100%, bez tehničkih problema koji bi uticali na proizvodnju. Elektrana je radila u skladu sa tehničkim specifikacijama, dok su svi bezbednosni sistemi bili dostupni tokom celog perioda.
Ovaj rezultat ima značajan komercijalni značaj za oba nacionalna elektroenergetska sistema. Proizvodnja iz Krškog deli se između Slovenije i Hrvatske, obezbeđujući objema zemljama stabilan bazni izvor električne energije koji smanjuje izloženost kratkoročnom uvozu i promenljivosti proizvodnje iz fosilnih goriva.
Mesečna proizvodnja od 495.096 MWh odgovara prosečnoj neto snazi od približno 688 MW. To ukazuje da je elektrana tokom većeg dela meseca radila blizu svog efektivnog neto kapaciteta.
Raspoloživost nuklearne energije ima posebnu vrednost tokom letnjeg perioda. Veća potražnja za hlađenjem i niža regionalna proizvodnja hidroelektrana mogu dodatno zategnuti bilans jugoistočne Evrope, dok solarna proizvodnja naglo opada tokom večernjih sati. Kontinuirana proizvodnja iz Krškog smanjuje količinu električne energije koju Slovenija i Hrvatska moraju da obezbede na susednim tržištima u tim periodima.
Rad elektrane takođe doprinosi stabilnosti regionalnih cena. Neplanirani zastoj postrojenja ove veličine odmah bi povećao potrebe Slovenije i Hrvatske za uvozom i mogao bi uticati na tokove električne energije iz Austrije, Mađarske, Italije i zapadnog Balkana.
Krško predstavlja jedan od najvažnijih zajedničkih energetskih objekata u jugoistočnoj Evropi. Njeni operativni rezultati utiču ne samo na poslovanje slovenačkih i hrvatskih elektroprivreda, već i na zagušenja u prenosnoj mreži i formiranje cena na okolnim povezanim tržištima.
Rezultat iz juna predstavlja snažan operativni doprinos, iako se ekonomika nuklearne energije mora procenjivati kroz kompletne cikluse goriva i održavanja, a ne na osnovu jednog meseca. Planirani remonti i dugoročne investicione potrebe ostaju ključni faktori koji određuju godišnju raspoloživost i ukupne troškove proizvodnje.
