Nakon što je prošle godine povučen referendum o drugoj jedinici u jedinoj slovenačkoj nuklearnoj elektrani Krško, 2028. godina se pojavila kao ključna za definisanje dugoročne energetske strategije zemlje. Tada se očekuje javno glasanje o projektu koji bi mogao postati najveći infrastrukturni poduhvat u istoriji Slovenije, a potom i konačna politička odluka o tome da li će se nova jedinica graditi i koja kompanija će je realizovati.
Kako bi se izbegla kašnjenja ukoliko projekat bude odobren, Gen Energija, glavni investitor, nastavila je pripremne radove, uključujući izradu tehničkih studija izvodljivosti za lokaciju Krško. Studije, predstavljene javnosti početkom septembra, pripremile su američka kompanija Westinghouse i francuski EDF. Oba izvođača su zaključila da se njihovi standardni reaktorski dizajni mogu primeniti u Krškom uz određena lokalna prilagođavanja, što omogućava komparativnu procenu tehnologija po pitanju tehničke složenosti, troškova i kapaciteta.
Početkom decembra, državni sekretar zadužen za nacionalni nuklearni program naglasio je da proces izbora dobavljača treba da ostane konkurentan. Na početku su razmatrana tri potencijalna dobavljača – iz Južne Koreje, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske – ali je Južna Koreja odustala, ostavljajući dva kandidata sa kojima se nastavljaju ravnopravni pregovori.
Međutim, dokumenti pokazuju da je još pre završetka studija izvodljivosti nacrt među-vladinog sporazuma (IGA) između Slovenije i SAD-a stigao u kancelariju premijera. Nacrt je pripremljen tokom prethodne vlade i predviđao detaljnu saradnju na proširenju Krškog. Nakon što je neko vreme bio neaktivan, jula je prosleđen Ministarstvu za životnu sredinu, klimu i energetiku na pregled. Ministarstvo je sredinom avgusta odgovorilo da je nacrt konceptualno neprihvatljiv, ukazujući na više spornih elemenata.
Uprkos tome, premijer i državni sekretar odlučili su da nastave rad na sporazumu, objavivši blago revidiranu verziju teksta. Ministarstvo je upozorilo da predloženi IGA definiše saradnju na detaljan i obavezujući način, što bi praktično moglo sprečiti Sloveniju da zaključi slične sporazume sa drugim zemljama. Istaknuto je da bi takav potez mogao ograničiti konkurenciju u procesu izbora dobavljača i potencijalno biti u suprotnosti sa slovenačkim i EU pravilima o javnim nabavkama.
Ministarstvo je takođe ukazalo na moguće finansijske posledice, navodeći da ograničavanje konkurencije može sprečiti državu da osigura ekonomski najpovoljniju ponudu. Nacrt sporazuma ocenjen je kao potencijalno narušavanje strategije Gen Energije, koja nastoji da održi više dobavljača kako bi ojačala pregovaračku poziciju. Iako je nacrt tvrdio da ne stvara direktne finansijske obaveze za slovenačku vladu, Ministarstvo je dovelo u pitanje sigurnost ove tvrdnje za sve uključene strane.
Dodatni problemi uključivali su nejasne odredbe o finansiranju projektne dokumentacije, nedostatak klauzula o izlasku iz sporazuma i mehanizama za rešavanje sporova, što bi moglo izložiti državu značajnim budućim troškovima. Kako se Slovenija približava ključnom glasanju 2028. godine, balansiranje međunarodne saradnje sa konkurentnim i transparentnim procesom izbora dobavljača ostaje glavni izazov za donosioce odluka.
