Proizvodnja električne energije iz velikih reka u Sloveniji naglo je opala početkom 2026. godine, što je primoralo druge izvore energije da preuzmu i nadoknade nedostatak. Hidroelektrane na rekama Dravi, Savi i Soči isporučile su ukupno 718 GWh u prenosnu mrežu u prvom kvartalu, što predstavlja pad od 23,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Proizvodnja je takođe bila 10,5% ispod dugoročnih očekivanja, što odražava slabije hidrološke uslove u celom sistemu.
Pad je zabeležen u sva tri rečna sliva, pri čemu su najveća odstupanja uočena na Dravi i u gornjem toku Save. Podaci pokazuju da su protoci reka tokom zimskih meseci bili niski ili ispod proseka, dok su ograničene snežne rezerve u Alpima dodatno smanjile očekivanja za prolećne dotoke, što je dovelo do trajno smanjene dostupnosti hidroenergije.
Zbog slabije proizvodnje iz hidroelektrana, drugi izvori su povećali proizvodnju kako bi zadovoljili potražnju. Nuklearna elektrana Krško proizvela je 1.516 GWh, dok je termoelektrana Šoštanj doprinela sa 666,3 GWh. Posebno snažan rast zabeležila je TE-TO Ljubljana, koja je proizvela 311,9 GWh, gotovo 120% više nego godinu dana ranije nakon puštanja u rad nove gasne jedinice, što ukazuje na brzo rastuću fleksibilnost termo proizvodnje u sistemu.
Dodatnu podršku pružila je i termoelektrana Brestanica, gde je proizvodnja porasla za oko 53% na godišnjem nivou, na 14,8 GWh. Uprkos ovom rastu, ukupni napori balansiranja sistema odražavaju širi pomak ka konvencionalnim izvorima energije radi stabilizacije snabdevanja.
Ukupna isporuka električne energije iz domaćih izvora iznosila je 3.226,7 GWh u periodu januar–mart 2026, što predstavlja pad od 5,5% u odnosu na prethodnu godinu i 1,9% ispod planiranih nivoa. Ovi podaci naglašavaju sistemski uticaj smanjene hidro proizvodnje na nacionalni energetski bilans.
