Slovenija naložila Nuklearnoj elektrani Krško da do najmanje 12. avgusta radi na minimalnoj snazi zbog visokih temperatura i izuzetno niskog vodostaja reke Save, koji ograničavaju uslove za hlađenje postrojenja.
Smanjenje snage predstavlja prvi slučaj vremenski uslovljenog ograničenja rada reaktora u poslednje 23 godine. Dalje pogoršanje hidroloških uslova moglo bi zahtevati potpuno zaustavljanje elektrane, ali je Vlada Slovenije odlučila da zadrži minimalnu proizvodnju sve dok su bezbednosni parametri nuklearnog postrojenja ispunjeni.
Neposredni problem nije samo nadoknada izgubljene električne energije. Operator prenosnog sistema ELES upozorio je da bi potpuno zaustavljanje Nuklearne elektrane Krško moglo izazvati previsoke napone u delovima slovenačke 400 kV prenosne mreže, delimično zbog tokova reaktivne energije koji dolaze iz pravca Balkana.
Zbog toga Krško trenutno radi u režimu kompenzacije, čime pomaže u smanjenju napona na sopstvenoj trafostanici i drugim delovima elektroenergetskog sistema. Uvezena električna energija može zameniti izgubljenu aktivnu snagu, ali ne može automatski obezbediti istu lokalnu uslugu regulacije napona koju pruža veliki sinhroni generator.
Energetski bilans Slovenije već je bio pod pritiskom. Prognozirana proizvodnja pala je na približno 1.004 MW, dok je potrošnja 7. avgusta dostigla 1.327 MW, ostavljajući potrebu za neto uvozom od 323 MW. Tokovi iz Austrije prema Sloveniji premašili su 1.150 MW, dok je zemlja istovremeno nastavila izvoz električne energije prema Hrvatskoj.
Slovenija zajednički poseduje Nuklearnu elektranu Krško sa Hrvatskom, a hrvatska elektroprivreda HEP saopštila je da može nadoknaditi eventualno dodatno smanjenje proizvodnje kroz domaće kapacitete i nabavku električne energije na veleprodajnom tržištu. Ipak, troškovi zamenske energije za Hrvatsku mogu značajno porasti tokom regionalnog toplotnog talasa, posebno kada italijanska potražnja povlači električnu energiju ka zapadu, dok se Srbija istovremeno takmiči za uvoz u večernjim satima.
Ovaj slučaj ima šire posledice za evropske nuklearne elektrane koje se oslanjaju na rečne sisteme za hlađenje. Rizici povezani sa klimatskim promenama sve više postaju operativni i finansijski faktor, a ne samo udaljeni ekološki scenario. Nizak vodostaj reka može ograničiti proizvodnju upravo u trenutku kada visoke temperature povećavaju potrošnju električne energije, smanjuju efikasnost termoelektrana i podižu veleprodajne cene.
Za planere elektroenergetskih sistema, slučaj Krškog pokazuje da se adekvatnost proizvodnje i sigurnost mreže ne mogu posmatrati odvojeno. Isključenje velikog sinhronog generatora menja naponske prilike, inerciju sistema, nivoe kratkog spoja i upravljanje reaktivnom energijom u prenosnoj mreži.
Buduće investicije zato moraju obuhvatiti više od same zamene izgubljene proizvodnje. Slovenija i susedni sistemi biće prinuđeni da ulažu u sinhrone kompenzatore, statičke kompenzacione uređaje, napredne invertorske tehnologije i bolju regionalnu koordinaciju regulacije napona. Smanjeni rad Krškog otkrio je vrednost mrežne usluge koja je uglavnom nevidljiva tokom normalnog rada elektrane, ali postaje ključna čim reaktor nije raspoloživ.
