Uvoz električne energije Crne Gore tokom 2025. godine postao je jedno od najjasnijih upozorenja na tržištu energije Jugoistočne Evrope o rizicima zavisnosti od ograničenog broja proizvodnih kapaciteta i nedostatka fleksibilnosti sistema. Državna energetska kompanija EPCG uvezla je tokom godine 1.341 GWh električne energije, potrošivši približno 142 miliona evra na kupovinu električne energije na tržištu. Rast uvoza nije bio posledica jednog izolovanog problema, već kombinacije više faktora: dugotrajnog zastoja TE Pljevlja, slabijih hidroloških uslova i potrošnje električne energije koja je premašila planirane vrednosti.
Produženi zastoj TE Pljevlja, koja je bila van pogona više od osam meseci zbog radova na ekološkoj modernizaciji, predstavljao je najveći pritisak na elektroenergetski sistem. Elektrana uobičajeno obezbeđuje oko 40% godišnje potrošnje električne energije u Crnoj Gori, a njen izostanak primorao je EPCG da nadoknadi približno 780 GWh izgubljene proizvodnje kroz uvoz električne energije. Za mali elektroenergetski sistem, gubitak tako značajnog izvora proizvodnje odmah povećava izloženost regionalnim tržišnim cenama.
Hidrološki uslovi dodatno su otežali situaciju. Niža proizvodnja hidroelektrana od očekivane primorala je EPCG da na tržištu obezbedi dodatnih 320 GWh električne energije. HE Perućica, sa instalisanom snagom od 307 MW, ostvarila je samo oko 64% planirane proizvodnje, dok je HE Piva, sa kapacitetom od 342 MW, dostigla približno 75% planiranog nivoa. Istovremeno, potrošnja električne energije dostigla je 2.909 GWh, što je oko 4% više od prognozirane vrednosti, povećavajući potrebu za dodatnim uvozom za još približno 73 GWh.
Finansijske posledice bile su značajne. EPCG je u 2025. godini zabeležila neto gubitak od 92 miliona evra, u poređenju sa profitom od 11 miliona evra u 2024. godini. Poboljšani rezultati kompanije tokom 2026. godine pokazuju koliko poslovni rezultati zavise od raspoloživosti domaće proizvodnje. U prvom kvartalu 2026. godine EPCG je ostvarila dobit od 36,5 miliona evra, u poređenju sa 10,2 miliona evra godinu ranije, dok menadžment očekuje godišnju zaradu od oko 38 miliona evra, uz projekcije rasta do približno 143 miliona evra do 2030. godine.
Glavni izazov za Crnu Goru je strukturalne, a ne privremene prirode. Zemlja raspolaže značajnim potencijalom za razvoj obnovljivih izvora energije, strateškim geografskim položajem i snažnim prenosnim vezama sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom, Albanijom i Italijom. Međutim, domaći elektroenergetski bilans i dalje u velikoj meri zavisi od raspoloživosti ograničenog broja velikih proizvodnih objekata, prvenstveno TE Pljevlja i dve velike hidroelektrane. Kada termo kapacitet nije dostupan, a hidroproizvodnja opadne, EPCG mora da se osloni na regionalna tržišta električne energije, gde cene mogu naglo da porastu tokom perioda visoke potražnje, ekstremnih vremenskih uslova ili ograničenja u sistemu.
Ova situacija pokazuje zašto razvoj mreže i diversifikacija proizvodnje moraju napredovati paralelno. Crnogorski operator prenosnog sistema CGES sprovodi ključne infrastrukturne projekte, uključujući program modernizacije trafostanica Perućica i Pljevlja vredan 39 miliona evra, koji bi mogao da omogući priključenje oko 550 MW novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Drugi važan projekat predstavlja unapređenje prekograničnog prenosa korišćenjem provodnika sa visokom radnom temperaturom i malim ugibanjem (HTLS tehnologija), čime bi kapacitet koridora Trebinje–Perućica–Podgorica–Vau i Dejes mogao da bude povećan na približno 600 MW.
Ove investicije su od ključnog značaja jer smanjenje zavisnosti od uvoza zahteva više od same izgradnje novih obnovljivih projekata. Novi proizvodni kapaciteti moraju biti povezani na mrežu, dok je snažnija prenosna infrastruktura neophodna za efikasnije upravljanje domaćom proizvodnjom i regionalnim tokovima električne energije.
Investiciona strategija EPCG kreće se u tom pravcu. Kompanija proširuje vetropark Gvozd kroz drugu fazu snage 21 MW, uz podršku kredita EBRD-a vrednog 25 miliona evra, dok istovremeno ulaže oko 40 miliona evra u agregat A8 HE Perućica, čime će biti dodato 58,5 MW kapaciteta. Ovi projekti neće u potpunosti eliminisati izloženost tržišnim rizicima, ali će smanjiti koncentracioni rizik koji je postao vidljiv tokom zastoja TE Pljevlja.
Naglo povećanje uvoza električne energije u Crnoj Gori tokom 2025. godine zato treba posmatrati kao strateško upozorenje za bilans kompanije i energetsku sigurnost zemlje, a ne samo kao operativni problem. Elektroenergetski sistemi koji zavise od pojedinačnih velikih proizvodnih objekata tokom poremećaja trpe dvostruki finansijski udar: prvo gube domaću proizvodnju, a zatim moraju da kupuju zamensku električnu energiju po potencijalno visokim tržišnim cenama.
Sledeća faza energetske tranzicije Crne Gore zavisiće od toga koliko uspešno zemlja bude pretvorila svoj potencijal obnovljivih izvora, ulaganja u mrežu i modernizaciju proizvodnih kapaciteta u manju zavisnost od uvoza, veću energetsku sigurnost i stabilnije dugoročne poslovne rezultate EPCG.
