Turska je bila glavna priča po obimu trgovanja na tržištu električne energije jugoistočne Evrope tokom 23. nedelje, jer je snažan rast potrošnje značajno promenio regionalni energetski bilans i uslovio naglo povećanje domaće proizvodnje iz termoelektrana. Ipak, efekat na cene bio je neuobičajen – cene na tržištu za naredni dan u Turskoj snažno su porasle u procentualnom smislu, ali su i dalje ostale znatno niže od cena na ostalim tržištima jugoistočne Evrope.
Regionalna potrošnja električne energije porasla je za 8,2% na nedeljnom nivou, dostigavši 15,15 TWh, što predstavlja najviši nivo zabeležen poslednjih nedelja. Ovaj rast gotovo u potpunosti je bio posledica kretanja u Turskoj, gde je potrošnja skočila za čak 31,0%, odnosno za približno 1,53 TWh. Takvo povećanje bilo je dovoljno da dominira ukupnom slikom potrošnje u regionu i nadoknadi padove zabeležene na pojedinim drugim tržištima.
Najverovatniji uzroci bili su rast temperatura, veća potreba za rashlađivanjem i intenzivnija ekonomska aktivnost. Početak juna često predstavlja period kada elektroenergetski sistemi prelaze iz prolećnih uslova rada u tipične letnje obrasce potrošnje. U Turskoj je taj prelazak bio naročito izražen. Posledica je bio značajan rast potreba za angažovanjem proizvodnih kapaciteta i jasna promena regionalnog energetskog balansa.
Turska je odgovorila značajnim povećanjem proizvodnje iz termoelektrana. Ukupna termoenergetska proizvodnja više je nego udvostručena i porasla je za 103,2% na nedeljnom nivou, dostigavši 2,03 TWh. Proizvodnja iz elektrana na ugalj povećana je za 55,7%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana skočila za čak 278,1%. Ovaj rast proizvodnje na prirodni gas posebno je značajan jer pokazuje da je fleksibilni termoenergetski kapacitet bio neophodan kako bi se zadovoljio nagli rast potražnje i nadoknadila slabija proizvodnja iz vetroelektrana.
Hidroelektrane su takođe imale veoma važnu ulogu. Proizvodnja iz hidroelektrana u Turskoj porasla je za 15,4%, odnosno za približno 356 GWh, dostigavši 2,66 TWh. Time je Turska postala glavni pokretač rasta hidroproizvodnje u regionu, pošto je ukupna proizvodnja iz hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi porasla za 10,1% na nedeljnom nivou, na 3,97 TWh. Bez većeg doprinosa turskih hidroelektrana, regionalni sistem bio bi znatno više oslonjen na termoelektrane i prekogranični uvoz.
Obnovljivi izvori energije sa promenljivom proizvodnjom pružili su samo delimično olakšanje. Turska je bila jedino tržište u regionu na kojem je ukupna proizvodnja iz ovih izvora povećana, i to za 1,2%. Ovaj rezultat bio je podržan snažnim rastom proizvodnje iz solarnih elektrana od 61,0%, što je ublažilo negativan uticaj slabije proizvodnje iz vetra. Veća solarna proizvodnja pomogla je tokom dnevnih sati, ali nije mogla da eliminiše potrebu za povećanim angažovanjem termoelektrana u večernjim časovima, kada je potražnja za rashlađivanjem ostala visoka, a solarna proizvodnja naglo opadala.
Najzanimljiviji aspekt bio je činjenica da je cena električne energije u Turskoj ostala veoma niska u poređenju sa ostatkom regiona. Prosečna nedeljna cena porasla je sa 4,03 €/MWh na 22,53 €/MWh, ali je čak i nakon rasta od 459% ostala znatno niža od cena u Grčkoj (89,25 €/MWh), Srbiji (99,63 €/MWh), Bugarskoj (100,83 €/MWh), Mađarskoj (103,15 €/MWh) i Italiji (128,09 €/MWh). Drugim rečima, Turska je doživela snažan domaći šok potražnje, a da pritom nije ušla u uobičajeni cenovni raspon tržišta jugoistočne Evrope.
Ovaj strukturni cenovni diskont odražava specifičnosti tržišnog modela, lokalnog odnosa ponude i potražnje, raspoloživosti hidro i termo kapaciteta, kao i činjenicu da je Turska i dalje samo delimično integrisana u širi evropski sistem formiranja cena na tržištu za naredni dan. Za trgovce električnom energijom u regionu turska potražnja jeste važna jer utiče na tokove energije, potrošnju goriva i angažovanje termoelektrana, ali se cene u Turskoj i dalje ne ponašaju kao potpuno integrisana cenovna zona jugoistočne Evrope.
Turska je tokom posmatrane nedelje takođe ostala neto izvoznik električne energije, iako je izvoz smanjen za 13,6% u odnosu na 22. nedelju. To predstavlja još jedan važan signal. Uprkos snažnom rastu potrošnje, turski elektroenergetski sistem i dalje je raspolagao dovoljnim količinama električne energije da zadrži status neto izvoznika, zahvaljujući kombinaciji hidroelektrana, solarnih elektrana i snažnog odgovora termoenergetskog sektora. Upravo je to sprečilo domaće cene da se približe nivoima susednih tržišta.
Širi regionalni efekat ipak je bio pozitivan za cene. Veća potrošnja u Turskoj doprinela je ukupnom rastu potražnje u jugoistočnoj Evropi od 8,2%, dok je povećano angažovanje termoelektrana podiglo regionalnu termoenergetsku proizvodnju za 24,5% na nedeljnom nivou, na ukupno 4,22 TWh. Veće oslanjanje na konvencionalne izvore proizvodnje dodatno je naglasilo značaj cena goriva i marginalnih troškova povezanih sa emisijama ugljen-dioksida u regionu, iako su turske spot cene ostale neuobičajeno niske.
Za tržište prirodnog gasa, promene u turskom elektroenergetskom sektoru takođe imaju veliki značaj. Rast proizvodnje električne energije iz gasnih elektrana od 278,1% podrazumeva znatno veću potrošnju gasa u energetskom sektoru u trenutku kada su evropske cene gasa već bile povišene, a na gasovodu TurkStream izvođeni radovi na održavanju. Turska se nalazi na preseku elektroenergetske potražnje, tranzita prirodnog gasa i regionalne sigurnosti snabdevanja, pa promene u njenom energetskom sektoru mogu imati posledice koje prevazilaze okvire domaćeg tržišta.
Podaci za 23. nedelju pokazuju da Turska može značajno da promeni energetski bilans jugoistočne Evrope po pitanju obima proizvodnje i potrošnje, a da pritom ne prenese proporcionalan cenovni signal na regionalno tržište. Upravo zbog toga ona je istovremeno i ključna i specifična za region. Ključna je zato što njena potrošnja, hidroproizvodnja i angažovanje termoelektrana snažno utiču na regionalne pokazatelje. Specifična je zato što njen cenovni nivo ostaje znatno niži od cena na susednim tržištima. Za regionalne analitičare to znači da Tursku treba posmatrati pre svega kao faktor fizičkog balansiranja elektroenergetskog sistema, a ne jednostavno kao još jednu cenovnu zonu unutar tržišta jugoistočne Evrope.
